Драган Лакићевић: Шта ће бити с нама
Срби, иначе сеобно настројени, не у хиљадама него у милионима, што милом што под присилом размилили су се по земаљском шару. Ни хладну Скандинавију нису заобишли. Некад сe из пасивних крајева одлазило”трбухом за крухом” преко седам мора и гора. Ишло се у свет и по знање. И враћало се. Овде су се скрасила некадашња двојица студената са Сорбоне, изгнаници Рајко Ђермановић и Живко Топаловић. Много пре него ће постати изгнаник севером Европе проћи ће Милош Црњански и оставити видљив траг у српској књижевности.Запажено место у књижевности имају писма Јована Дучића из Палестинае, Љубомира Ненадовића из Италија или Исидоре Секулић која их јеупутила у Отаџбину одавде из комшилука још далеке 1914. Писма из Италије, Палестине и Норвешке кумовала су да се на страницама Дијаспоре устали рубрика Писмо из Отаџбине. Књижевник из Београда, Драган Лакићевић, уредник у Српској књижевној задрузи годинама је на страницама штампане Дијаспоре исписивао ту рубрику. Писма која су објављена у минулов веку, налазе се пред читаоцима Online издања |
Марко Милуновић-Пипер: Шкрипићи и други кумови
Штампано издање овог часописа које је излазило пуних 18 година редовно је читао Марко Милуновић Пипер. Колико је ценио Дијаспору говори податак да је, на крају дуговеког живота, на адресу часописа послао Аутонекролог. Марко је био изузетно цењен у књижевним круговима како у туђини тако и у Отаџбини. Био је члан Удружења књижевнка Србије.Странствовао је Марка Милуновића од немила до недрагапуних шест деценија, борећи се увијек за идеје истинског социјалдемократе. |
Др Радомир Батуран: Два српска печата
Сваки народ има свој печат. То је језик којим тај народ говори од постања. Налазећи се у зијеву између трију континената, трију раса, трију светских религија – у расцепу Истока и Запада – некада велики српски народ (и по бројности и по значајности) немилице је гажен, распарчаван, уништаван док није постао мали народ (мало значајан данас) коме прети потпун нестанак. Има у томе и наше кривице, али се, свакако, нисмо могли сами толико самопоништити без помоћи актера у чељустима овог проклетничког зијева међу Истоком и Западом, у којем се и планетарно и геополитички налазимо. У прилог тачности ове тезе навешћемо само један пример: у средњем веку, у ери процвата српске краљевине па царевине, бројност Турака, Немаца, Енглеза и Срба била је приближна, а данас је бројност ова прва три народа, само у њиховим матичним земљама, око 80 милиона, а Срба, распарчаних у три земље, само 8 милиона. |
Бојан Љубеновић: Како сам постао ”један амерички новинар”
Београдски Студио Б имао је свог Душка Радовића а ”Вечерње новости” Јоцу, Јована Хаџи Костића. Душко Радовић је будио Београд својим досеткама од којих и данас многе живе а Јоца-Насловџија у ”Новостима” је имао ”ТРН” невелик спалт са кратким, ефектним, убојитим и што је најбитније духовитим афоризмима. Исписивао је рубрику пуне три деценије, од 1962. године. Рубрикау је, иначе, покренула 1959. године, Јелица Нина Тимотијевић. Узгред Јован Хаџи Костић је радио на опреми текстова који су се слевали у редакцију и којима је одређивао наслов и поднаслов. Захваљујући томе зарадио је други надимак ”Насловђија”. И, много допринео да, тих шездесетих година минулог века, ”Новости” израсту у најтиражнији дневни лист у Југославији. Рубрика Тако рећи незванично ТРН упокојењем Јована Хаџи Костића 30. маја 1995. наставила је да живи. Припремали су је Микан Миловановић, Растко Закић а данас је припрема Бојан Љубеновић. Уз смишљање нових афоризама за легендарну рубрику Трн, Бојан Љубеновић пише и Писма из Србије. Доносимо једно од писама, уз сагласност аутора, о томе како је достојни наследник Јована Хаџи Костића постао страни новинар. |
Марија Хартановић: Српско благо на сигурном месту
Руска наука се посветила проучавању византијске историје у 18. веку, тачније од 1725. године када је у Петерсбургу основана Академија наука. Нешто касније почело је ходочашће руских путника и колекционара на Исток, у потрази за писаним споменицима и хришћанским старинама. Врата манастира на Атосу и Синају била су широко отворена за руске научнике и црквене људе. Монаси су им предочавали такве драгоцености, о чијем постојању нису слутили ни европски посетиоци. |
КАКО, ГДЕ И КАДА СЛОЖНА БРАЋА ТУЂЕ КУЋЕ ГРАДЕ?Млади и образовани Срби, из различитих земаља 1826. године основали су у Пешти Матицу српску. Било је то у време ослобађења Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Скоро два века касније (2006), млади Срби, поријеклом из различитих земаља, који су се налазили на студијама у различитим европским земљама формирали су организацију Срби за Србе. Опредјелили су се да то буде организација хуманитарног карактера и да помаже српске фамилије са четворо и више деце. Одредили су, помажући конкретно најбројније фамилије, да се тако боре против беле куге. Израсли су у планетарну хуманитарну организацију у коју Срби донатори имају огромно и безрезервно повеерње. Планетарна организација у протеклих 17 година помогла је 3 хиљаде породица са 15 хиљада деце који су добили, инвестирањем 11 милиона еура, неупоредиво боље услове за живот |
Нулта тачка храма Васкрсења ХристовогНулте тачке два свјетски позната споменика, у Америци и Јапану, симболизују кратере произведене људским злом а не кaквом природном катастрофом. Два пута, током двадесетог вијека, слична библијска катастрофа догодила се у Пребиловцима. Не бомбама, не авионима, и не са неке дистанце … него директно, човјек се опасао злом и дошаомеђу друге и другачије људе, да ти други и другачији, сви становници једног села – нестану. Пише Гојко Перовић |
У име слободе мишљења, дижемо глас против харангиНобеловом комитету, у Стокхолму, иностраној и домаћој јавности писмом се обратило 120 српских интелектуалаца поводом одлуке о додели награде за књижевност Петеру Хандкеу |
Којекуда... до креативног радаПоеме Матије Бећковића које је одабрао и адаптирао за сценско извођење доајен српског глумишта Петар Божовић и донио их међу наш народ у шест скандинавских градова, бациле су потпуно ново свјетло на улогу појединца у организацији гостовањa позоришних представа у иностранству. |
Две Нобелове награде (за књижевност) у 2019. годиниШведској академији се укидају ранија овлашћења у процедури доделе Нобелове награде за књижевност |
Ћирилица угрожена (и) у Српској!Три језичка ауторитета Миланка Бабић професорица српског језика, лингвисти Милош Ковачевћ и Милорад Телебак говоре за Дијаспору о употреби језика и писма у дејтонској Босни и Херцеговини. Ријетке су институције на нивоу БиХ, у Федерацијипа и Српској које равноправно његују ћирилицу и латиницу.Исто се може рећи и засрпски, хрватски и босански језик. У Републици Српској не признају језикпод тим именом. Према Уставу Српске, језици се званично зову; језик српског, језик хрватског и језик бошњачког народа. |
Гусле моје"У наше вријеме позног „националног освјешћења“ неке нације, су, захваљујући стицању историјских околности формирале државе на Балкану, мада их никада раније нијесу имале, као ни државну, односно, националну историју. Без културних особеностии, историјске традиције и памћења, оне су одмах похрлиле ка присвајању туђег културног блага." |
Поклон читаоцима педесетог и стотог броја у ПДФ-у
Нова коперниканска револуција мишљењаКоперник је изазвао револуцију када је пре 500 година рекао једноставну чињеницу, да је земља округла и да се креће око центра. То је платио животом, као и његови следбеници Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Требало је да прођу три века да би се превазишле заблиде и установиле т... |
Српско благо на сигурном местуРуска наука се посветила проучавању византијске историје у 18. веку, тачније од 1725. године када је у Петерсбургу основана Академија наука. Нешто касније почело је ходочашће руских путника и колекционара на Исток, у потрази за писаним споменицима и хришћанским старинама. Врата м... |
Ћирилица угрожена (и) у Српској!Три језичка ауторитета Миланка Бабић професорица српског језика, лингвисти Милош Ковачевћ и Милорад Телебак говоре за Дијаспору о употреби језика и писма у дејтонској Босни и Херцеговини.... |
Горски цар за Илиндан у ХерцеговиниЗа Илиндан обавезно путујем у Херцеговину. У сјећању, наравно. Враћам се оним истим путем из раног дјетињства, почетком седамдесетих, кад су нас родитељи водили у родни крај, прије мора, које смо сестра и ја тако жељно исчекивали.... |
ИСКУСТВО ДРУГОГ СВЕТАИнтервју: Драган Лакићевић Кад прођу све несреће и недаће, остају сећања и размишљања. Током одлазећег века српски народ је доживео шест ратова у којима је страдало три милиона људи. Након сваког рата, из земље разорене и спаљене до темеља, одлазили су преживели. Тако је с... |
КАКО, ГДЕ И КАДА СЛОЖНА БРАЋА ТУЂЕ КУЋЕ ГРАДЕ?Млади и образовани Срби, из различитих земаља 1826. године основали су у Пешти Матицу српску. Било је то у време ослобађења Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене ев... |
Тридесет хиљада Срба доброчинитеља подржава Хуманитарну организацију Срби за Србе- Прије три године организација Срби за Србе имала је план да сакупите и донира 250,000 евра. У минулој години (2019.) прикупњено је и распоређено корисницима чак милион евра. Одговарајући на питање Дијаспоре о плановима за 2020. Годину предсједник Игор Рашула каже: Захваљујући о... |
Гусле моје"У наше вријеме позног „националног освјешћења“ неке нације, су, захваљујући стицању историјских околности формирале државе на Балкану, мада их никада раније нијесу имале, као ни државну, односно, националну историју. Без културних особеностии, историјске традиције ... |
ШКРИПИЋИ И ДРУГИ КУМОВИПрви пут сам кумовао када ми је било 18 година. Била су то два кумства у оближњем цетињском селу и једно у самом граду. Затим сам кумовао и друге, и треће и неколико следећих година. Онда је почео рат и он не доноси радости, али се ипак рађају деца и жене се, и ја сам у два, три,... |
Живио живот Бранислав Бранко ТешановићПрича о човјеку који је,након три године,пронађен мртав у свом стану. Ово је још једна од прича о туђиновању. Мање се у ову причу удјенула радост него што је то учинила туга туђине. ... |
Стамен Миловановић, ХаронЧовече, утишајте ту музику, рече љутито цариник лецнувши се изненађено, устукну корак назад држећи и даље ручицу отворених врата комбија.Из тамне утробе аута излетали су разиграни акорди дувачког оркестра, и као лепет безбројних крила уплашених врабаца прхнулих увис, таласајући п... |
