Први књижевни конкурс (Litterär tävling!) Дијаспора/Diaspora је реализовала још 2001. године на шведском језику, када је након три године појављивања од свјих читалаца, тражила да са само три реченице опишу родни град овог часописа. На тај изазов одазвало се десетине аутора. Актуелни књижевни конкурс о Животу Срба у расејању трећи је у низу иза којег стоји овај часопис са осамнаестогодишњим стажом. У жељи да афирмише писану реч и ћирилично писмо Дијаспора Online ће већ у јануару наредне године расписати нови конкурс о животу наших људи у расејању.

Двојезични шведско-српски часопис за културу Diaspora/Дијаспора у мају месецу (2016.) објавио је конкурс за избор прича на тему Живот Срба у расејању. Био је то четврти књижевни конкурс овог часопса а трећи на исту тему.

            Овог пута приче је требало писати ћириличним писмом иорганизатору их достављати искључиво електронским путем. Прича је могла имати до 2500 речи или око 14.000 карактера. Захтев је био да се приче потписују шифром а њено решење требало је поштом доставити на адресу организатора конкурса.            

           До заказаног датума 31. августа 2016. године, када је конкурс завршен, пристигло је 78 радова који су испуњавали услове. Селектор конкурса, књижевник Тихомир Левајац, иначе, аутор најуспелије приче на нашем првом конкурсу 2003. године  током септембра месеца одабрао је 7 радова који су објављени, према условима конкурса, под шифром. На порталу Дијаспоре били су достуни суду јавности од 1. октобра.

            Аутори одабраних радова су: Дарагиша Ераковић, Тужни људи (шифра Мантра), Живко Ђуза, Oд Варцара до Мркоњић Града (шифра Зелениковац), Здравко Горановић, Мој први посо у Немачкој (шифра Жак Горн), Стамен Миловановић, Харон (шифра Дубовски), Снежана Марко-Мусинов, Нека живи слобода избора (шифра Окрам58), Данило Перишић, Прича о човеку који је ухватио муњу (шифра 119340) и Бранко Поповић, Веш-машина (шифра Милес). 

            Како су постојале техничке могућности да се са једног рачунара гласа само једном, организатор се определио да најбољу причу одаберу читаоци нет-издања часописа. Учињено је то из више разлога; због доприноса афирмацији лепе речи матерњег језика и ћириличног писма и да се, што је веома битно, међу читаоцима у расејању, којима се часопис обраћа, афирмише радост читања али и писања о властитом живот у туђинштинама.

            Систем гласања одвијао се нормално до половине октобра, када је дошло до ”упада” на страницу часописа. Очигледно да је то учињено због прича које су пристигле на конкурс и које су објављење. Неко (појединац или група), дакле, истраживаo je могућност упада у програм за гласање и да утиче(у) на резултате гласања. Овај покушај је осујећен. Након овог догађаја oрганизатор је учинио то што је објективно једино било могуће учинити - повукао је одлуку о начину гласања док је случај пријављен надлежним службама. За сада можемо рећи, да издавач располаже са IP адресом са које је извршен упад у систем гласања и у којем се месту налази. Можемо, за сада, рећи да се IP адреса не налзи у Шведској.

            Организатор се обратио двојици писаца из млађе генерације Мирку Вуковићу и Бериславу Благојевићу, да уз селектора, књижевника Тихомира Левајаца, прегледају приче и, заједно, одаберу најуспелију приповест о животу Срба у расејању.

            Према оцени жирија одабране приче пристигле на конкурс Дијаспоре доста су различите. Разликују се тематски, пo стилу и естетици, елоквенцији и богатству језика и израза. Негде је главни јунак радник на бауштелу, док је у другој причи главни јунак наш познати научник. У једној причи јунак је жив, у другој путује у завичај на вечни починак. У једној причи прати се историја једне породице (и простора), док се у другој аутор враћа још даље у прошлост, користећи референце из грчке митологије.

            Заједничко свим причама јесте читање које, некако, иде уз – тишину. Има се утисак да су тишина и туђина попут две нераздвојне сестре.

            Жири је оценио да је Харон (шифра Дубовски) најлитерарнија прича која има лепу драмску (рекли би и филмску)атмосферу, језички је najкултивисанија, изразом најкомплетнија од пристиглих прича са добро реализованом идејом кроз занимљиве наративе. Уз преплитање реалног и имагинације, живота и смрти, монолога и дијалога, овоземаљског и оностраног, стварности и митологије, успешно је осликан живот у туђини и меланхолија за завичајем.

            Аутор провонаграђене приче је Стамен Миловановић из Ниша.        

           Првонаграђеном аутору припада новчана награда у висини просечног личног дохотка у Републици Србији за прошлу годину, док ће прича Харон бити преведена и објављена и на шведском језику.

За организатора конкурса

Ацо Драгићевић, уредник Дијаспоре