|
Слово уз личну карту часописа |
|
"Културни додири срећа су људи"
Исидора Секулић
Слика: Милић од Мачве: У старим новинама, које се сматрају једним од првих у српском новинарству, Сима Милутиновић Сарајлија записао је да "...народи који штогод значе, јер имају језик и буквицу, међу собом новинам' се друже". Реченица која је записана пре више од 160 година, досегла је до наших дана не губећи на актуелности. Иако је ово ера компјутера, електронике и Интернета - новине не само да опстају, већ се рађају и нове. Уважавајући сва добра човечанства и њихово стављање у функцију људских потреба, сумњам да ће проћи време књиге и новина. Сумњам, исто тако, да ће се људи престати дружити са новинама. Новина може бити добар сапутник и пожељан сабеседник. Судбина и будућност сваке новине зависила је од садржаја који је одбијао или привлачио читаоца. Концепцију ове новине која излази двомесечно одредили су читаоци. На почетку, 1998. године, била је само идеја: двојезични, српско-шведски часопис за културу. Све остало резултат је истраживања па према томе и интересовања читалаца - швеђана али и пре свега, усељеника према којима се новина окреће. Реч је о усељеницима из бивше Југославије, некад најбројнијој усељеничкој групи у Шведској, а данас међу најбројнијим. Штампа се на српском језику, екавским и ијекавским изговором, латиничним и ћириличним писмом. Часопис уважава језик и писмо својих сарадника који пишу (или су писали) на једном од језика српско-хрватског језичког корпуса. Часопис настоји да својим читаоцима, посебно млађим, омогући живу везу са матерњим језиком, доприносећи тако да друга, а ево стасава и трећа генерација, има могућности за више дружења са језиком. Необично је важно да деца уче и знају језик својих родитеља и да познају културу којој припадају. То је, извесно је, сигурнији пут да млади људи успешније изграђују толерантност према другим људима а посебно другачијим културама. Само онај ко познаје своју може поштовати туђу културу. Дијаспора доноси прилоге о обичајима, традицији, религији али и књижевне прилоге српских и шведских писаца, трага за старим, прати нове преводе са једног на други језик. Труди се да буде објективан и темељит хроничар живота који тече као нешто између "сада и овде" и "тамо далеко". Дијаспора је истински часопис за културу, отворен према свима којима на срцу лежи матерњи језик, толеранција према другачијим мишљењима, према свима који познају своју и шведску културу, књижевност, традицију, обичаје, религију а желе то што знају и умеју, да саопште другима, да и на тај начин - преко страница часописа - граде универзалне мостове међу људима и различитим културама. Дијаспора, са јасно испрофилисаним рубрикама - ангажујући способне сараднике - доноси и образовне теме. Настоји да израсте у савремен породични магазин у којем сви укућани могу пронаћи нешто за себе. Уредник Са страница Интернет издањa ДИЈАСПОРЕ / DIASPORE позивамо вас да се прикључите претплатницима, али исто тако, позивамо вас и на сарадњу - да уважавајући и негујући језик наших домаћина (шведски), још више матерњим језиком "говоримо и пишемо, пречишћавамо га, умножавамо и украшавамо" онако како нам је Вук Стефановић Караџић оставио у наслеђе. Главни и одговорни уредник: |
