 Насловна страна шведско-српског часописа за културу којом је, на крају 2008. године, обележена десетогодишњица постојања и редовног појављивања тог часописа. У грчком преводу Старог завета реч дијаспора означава Јевреје расејане ”по свим другим народима с једног краја земље до другога” (В. Књ. Мојс. 28,64). У православном црквеном праву, према 85. канону Василија Великог, дијаспора означава православно становништво које живи међу неправославнима. Данас се под дијаспором подразумева становништво, без обзира на народност, које живи ван граница матичне државе. Од 15. септембра 1997. године када је Национална библиотека Шведске (Kungliga Biblioteket) доделила ISSN 1402-9308 овој публикацији, реч диаспора постала је и властита именица- име часописа за питања културе. Wikipedia, слободна енциклопедија на Интернету забележила је: ” Diaspora / Дијаспора је двојезични часопис за културу, који излази на српском и шведскомјезику . Први број појавио се јануара 1998. године. Излази двомесечно у тиражу од 2.000 примерака. Часопис има штампано, звучно и електронско издање. Седиште часописа је у Стокхолму . Оснивач и уредник „Дијаспоре“ је Ацо Драгићевић.” Wikipedija o DijasporiСа великим задовољством читам Дијаспору. Не мислим вас много хвалити иако то заслужујете. Бојим се субјективности моје и евентуалног вашег самозадовољства и успаваности. Препустимо то Дијаспори која ће највјеродостојније представљати себе и, надам се, освајати нове читаоце. Останите независни, професионални и самостални. Сви клубови, савези, разна политичка удружења и партије, па чак и државе и њихови органи пролазни су. Само је народ вјечан. Сачувајмо душу свог народа у дијаспори. Сачувајмо људе са њиховим духовним и материјалним благом у изворној култури, да би имали "планту" која ће да расте, буја и цвета кад нам се овај мрак смакне са нашег неба... Др Миле Давидовић Малме (Шведска) *** Један од најлепших подухвата је очување језика и обичаја народа у туђини. Ви сте се латили овог часног посла са жаром ентузијасте и знањем професионалца. Најлепша могућа спрега. Нека вам је са срећом. Љубица Пенчић, Осло (Норвешка) *** "Дијаспора је изузетан српски културни подухват зато што до сада ни једно наше штампано гласило у Шведској није окупило више сарадника и није имало лепше и садржајније културне прилоге." Радио-Београд, 24. фебруар 1998. године *** "Овим часописом се на најбољи начин исказује духовна потреба наших прегалаца у расејању да поспјешују културне споне између земље садашњег домицила и земље порекла". Борба, Београд, прилог Свет књиге 12. март 1998. год. *** "Дијаспора" се данас представља као нешто ново изван уобичајених друштвених судара и обрачуна који нас већ годинама прате. Неоспорно је да се ради о амбициозном и ваљано орјентисаном иницијатору овог културног пројекта који би ваљало помоћи претплатама, сарадњом (...). У име мултикултуралне идеје и опште интеграције у шведско друштво, као и знак јасног профилисања српске културе у Шведској, ми поздрављамо појаву "Дијаспоре" или "Diaspore". "Наш лист" Штокхолм, мај 1998.године, број 2 *** "После двогодишњих припрема у Штокхолму је покренут часопис за културу "Дијаспора" који излази на српском и шведском језику. Часопис је конципиран као мост између српске и шведске културе и у њему су заступљени наши и шведски аутори." "Политика експрес" Београд, 29. јуна 1998. године *** Новина која се чита, "Независне новине", Торонто, уторак 15. април 2003 (процитајте чланак о звучном издању Дијаспоре) *** Од Хипербореје до Средоземља уреднику часописа "Дијаспора" И кад тонеш у сан јури Те мисао Драгиња Уросевић *** Лепо је што и тамо на Северу постоји један часопис као што је "Дијаспора". Он је комплимент не само за вас који га уређујете него и за целу нашу културу чији најпросвећенији и најзанимљивији део се у овом тренутку можда налази у дијаспори. Онолико колико је вама, на неки начин, потребан наш језик толико су нама потребни такви подухвати који чувају мало наше ватре у далеким, лепим хладнијим крајевима. Књижевник Радоман Кањевац из Београда *** 
Часопис за теорију и критику социјалних идеја и праксе Социјална мисао из Београда, у септембарском броју (број 3 за 2009.), пренео је три прилога који су објављени на страицама нашег часописа. Реч је о текстовима које смо посветили проблемима са којима се сукобљавају стари људи српског порекла који живе у расејању. Реч је о прилозима ”Зашто Гвозден плаче”, ”Могућ је миран сутон трећег животног доба” и ”Помилуј ме српском речи”. Прилози су објављени у штампаном издању а у рубрици Радости и туге туђине. Рубрика са истим насловом, којој је 1998. године кумовао писац Мома Димић, појављује се и у електронском издању. Заинтересовани читаоци могу пронаћи и прочитати тематске прилоге о трећем животном добу и у електронском издању Дијаспоре. *** © Дијаспора, двојезични шведско - српски часопис за питања културе, Стокхолм, 1998- 2010. године |
