|
Пише: др Зорана Курбалија Новичић Истини треба погледати у очи да би адекватно сагледали решења, а убеђена сам да решења имамо. Поставља се питање која је тренутна улога науке у Србији и да ли наука може да погура развој привредe и унапреди квалитет живота људи? Елаборирала сам колико је ситуација тешка. Просечни становник Србије са напором се бори да задржи радно место, да својим ниским месечним примањима подмири основне животне потребе, плати рачуне, прибави огрев. Иако знамо да улагање у науку може донети развој, тешко је очекивати да ће улагања бити већа обзиром да наука не нуди брза и инстант решења а Србији су таква сада потребна. Таква је ситуација. У таквој ситуацији је тешко очекивати од државе да издвоји више новца за науку. Но, овде је кључно како ту малу своту новца паметно уложити у науку на начин да се стратешки фаворизују одређени домени а да се на основу пређашњег стања и пројеката који су годинама уназад извођени сагледа реални истраживачки капацитет српске научне заједнице. По мом мишљењу, кључне су следеће четри тачке: 1. Сагледати реални капацитет научно истраживачке заједнице у Србији. Проценити квалитет досадашњих резултата, дефинистаи области деловања које су дале најквалитетније резултате, обезбедити базу података истраживачa и проценити домене њиховог деловања, преаранжирати научно истраживачку инфраструктуру и учинити је мање робусном а више функционалном, фаворизовати квалитетне истраживаче и обезбедити веће улагање у та истраживања. 2. Активирати научно истраживачку заједницу у дијаспори. За сада немамо тачну процену колико је научника у расејању али се предпоставља да нас има преко 50.000. Већина је Србију напустило током 90-тих година и сада су водећи истраживачи из разних области и расути свуда по свету. Имају знање, своје каријере, утврђене позиције, искуство у томе како је у Србији али што је још важније они знају како се долази од идеје до реализације и знају како до фондова. У Србији има знања и идеја али нема превише искуства око финасирањa из међународнх фондова. Потребно нам је знање и експертиза наших научника у дијаспори и савети како да се боље профилишемо и унапредимо посрнуло стање науке у Србији. Наравно, да не треба очекивати да се ти људи врате у Србију, то није реално, али је реално да их мобилишемо и заинтересујемо да дају своју експертизу и тако помогну развој науке и Србији. Моја мисија је управо то, да напрвимо платформу Научна дијаспора Србије и да је учинимо одрживом и ефикасном. 3. Побољшати капацитете Србије у смислу ефикаснијег и успешнијег добијања фондова за истраживање и развој из међународних фондова. Сада је најактуелнији фонд ХОРИЗОНТ 2020 Европске Комисије који обезбеђује 80 мијијарди евра до 2020. године за научне и развојне пројекте из великог броја области. Ту је кључно да Министрство просвете, науке и технолошког развоја стимилише све успешне пројекте и додатно промовише њихов рад. Ово Министарство треба такођe да обезбеди бесплатну обуку научницима и обучи их процесу аплицирања и олакша имплементацију пројеката уклаљајући правно административне запреке извођењу пројеката. Српска наука мора да иде у корак са Евроском уколико мисли да опстане. А то значи да наука није социјална категорија и да је на јаслама буџета. Српска наука мора бити препознатљива у ЕУ оквирима и мора бити конкурентна, али мора повлачити и већа материјална средсва из међународних фондова. Ту такође видим и јако важну улогу научне дијаспоре, да да знање, помоћ и мотивацију. 4. Фокус ставити на развојне пројекте из области пољопривреде, менаџмента отпада и рециклаже или било које друге области која има добро упориште у локалним потребама Србије.У овом сегменту је потребна озбиљна анализа актуелног тржишта и анализа потреба. Повезани текстови: Глад за квалитетним истраживањем или Зашто ми је Србија постала тесна ? |
