|
Кад већ кроз моје снове с белегом сновиднице
протиче као река
на малишевац се намини
утврду да подигнемо од беле измаглице
опалог лишћа завичајног
песмом дочеканих зора
од смеха разбибриге доколице и прича са извора
да обновимо то узвишење дворац из бајке
на којем у дубоком сну
чукундеда јован ево столеће стражари
да дозовемо га за софру на вечеру
и проџугоримо уз фрулу гусле гајде
о времену давном
да запиљимо о лепоте у његов сахат стари
одатле погледом да узнесемо се на три брда
као у хелади
столовак божац врове
и спустимо низ три речице свете
рзавсаку кромпирску и красинску
које састају се на једном месту у луци нашој
опасују малишевац и грле као дете
да оживимо станиште у беспућу
што придигли су били моји преци
у варљивом ходу кроз олујно време
па да се огласимо кликтајем као орао као песмом шева
као песник што се из света расклиманог
из развалине олупине враћа огњишту пределу претку
шуму и хуку реке смештеном у детињство
из којег као пренут старац пева
а заводи ме бескрај
она утврда што читава у песму стане
а прогони ме трептај
куц куц неумитно што одбројава сате дане
Нови Сад, 17.11.2006.
 Рајица Драгићевић рођен је 5. маја 1956, у Мланчи код Студенице. Дипломирао je на Електротехничком одсеку Факултета техничких наука у Новом Саду. Објавио је више књиге песама. Добитник је награде ''Печат вароши сремскокарловачке'' за 1985, годину и Међународне награде за креативност у матерњој мелодији, 2008. Био је уредник за поезију у ''Стражилову' ' од 1986 до 1990 год. Песме су му заступљене у антологијама. Члан је Друштва књижевника Војводине.
|
