(1930)
Ти ћеш остати самац на језеру на којем си проповедао убогим рибарима да је срећа у сиротињи а спас у љубави. Нестаће хришћана на земљи. Твоје се име неће више изговарати по црквама нити ће те ко за што молити. Од истока до запада певаће хорови новом сину небеском који ће донети другу истину за друге људе.
Али ти ћес остати и кад хришћани буду нестали са земље. И када израсте трње на путевима свих твојих мученика, ти ћеш једини живети, плавокоси и љупки младићу, јер си први указивао на путеве срца као на путеве божје.
Остаћеш, али видевши да је еванђеље било недовољно. Јер није Бог за људе у постигнутој истини него у вечитом тражењу. Тебе ће сви напустити јер си веровао да си га нашао. Бог је страшан само у слутњи и неизмеран само у очекивању.
И када те се сви људи буду одрекли, и када те још једном буди сви исмејали, остаће још песници да ти се диве. И већита Магдалена брисаће и даље својим косама твоје крваве ноге. Јер ће остати у памети само оно сто је остало у људском срцу.
Ти си својом истином само ограничио нешто што је неограничено; и говорио што је неизречиво. Али си својим ранама показао оно сто је божанско у човеку. И зато, иако ниси открио Бога, ти си га посведочио.
Јован Дучић , En dikt till Kristus, på svenska
