|
Шуме посечене,
ратари одсељени,
монаси разјурени,
а Високи Дечани
стоје.
Нема сивих крагуја,
ишчезле веверице,
ни чобан, ни монах
не поје,
а Високи Дечани
стоје.
Нестали косци,
тмурни облаци
над нама,
душа се наша слама,
а Високи Дечани
стоје.
Стојан Бербер
(из књиге Знак)
|
