Безимена пјесма
Твоје вријеме је прошло
Твоје заставе више не вијоре
У теби се нико више не рађа, ни човјек,
ни јабуков цвијет
У теби воде не теку
Твоје вријеме је прошло
У теби више нико и не умире
Земљу твоју више нико не оре,
по пољима твојим не калеме се воћке,
Не беру се јагоде
Твоје вријеме је прошло
У теби се стихови не пишу,
Ни једна љубав не задеси
Ти ниси више станица неког радозналог путника
Нити си завичај
Својим рођенима
Твоје вријеме је прошло.
У теби се не рађају нити умиру људи
Заставе твоје више не вијоре
Ал буди мирна, обећавају људи да ће те се сјећати
Само те више не зову
Твоје вријеме је прошло
У теби се не граде путеви
Твојим улицама ходају духови
По Твојим брдима пастири
Не нелазе хлад
Твоје вријеме је прошло
Ти погибе земљо
Тајне су се слегле у твојој природи
Одана ти је још само она што стоји
Прошло ти је вријеме, еј,
Заставе твоје више не вијоре
Људи те више не зову
Одјекују гласови
______
Бранкица Николић је рођена 1981 у Власеници. Живи, ради и ствара у Стокхолму (Шведска). Дипломирала је етнологију на универзитету у Стокхолму. Пише поезију и прозу.
