Ријека царевна
Требишњица модра, лијепа, плава и зелена,
под сваким каменом прича, протекли вијекови њом.
И шта се мијењало?
Модро у зелено, зелено у плаво, а све у лијепо.
Значи ништа.
Животи наши неважни надовезивали се к´о опута.
Очекивало се нешто - добијало ни то.
И царица Јелена уми се у царској ријеци,
дарова јој бисерје свјетлуцаво и манастир.
И Влатко побједоносац жедј угаси у њој,
остави зној мушки војевни и понос.
И Стефан је велики на коњу прејаха,
даде јој муку херцеговску на вијек.
Нестаде свега:
воде дјевојке пркосне, царице, побједоносца и херцега.
У сјени јабланова и платана остадох
крај цркве невесињске окрвављене.
Ријека се ули у бетон и свјетлост створи лажну.
Само Дучићу жеља се испуни да поврх очима легне.
А нама?
Херцеговина између неба и камена.
Однеси, понорна, зле мисли и клетве на нас бачене.
Дјевојко усамљена, пољуби ме филмски нестварно,
даруј ми модро, плаво и зелено.
Ријеко - сузо, без увира и извора,
лијепо нек остане само за тебе.
Божидар Бјелица
Божидар Бјелица је рођен на Бадњи дан 1960. године у Невесињу. школовање је започео у родном граду, гимназију је завршио у Чапљини а дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду 1985. године. Поред поезије пише и прозу. Живи и ради у Београду.
