НЕБЕСКО ЈЕ УВЕК И ДОВЕКА

На великом концерту 6. новембра 2015. године у Сава центру у Београду наступили су брат и сестра хармоникаш Никола (24) и његова сестра, гуслар Бојана Пековић (18). На овом концерту који је одржан под називом „Небеско је увек и довека“, први пут у свету, гусле и хармоника спојили су се са бројним музичким инструментима на сцени. Према нашим сазнањима у класичној музици до сада није забележено да инструменти прате епско музицирање гусала, нити су гусле представљене као камерни инструмент.

У сталној музичкој постави на бини највеће конгресне дворане у Србији био је и њихов теча Александар Јаковљевић, професор камерне музике на Факултету уметности у Нишу, који им даје велику подршку са виолончелом. Уз гусле и хармонику орили су се и бубњеви, перкусије, виолине, виоле, флаута, кавал, гајде, тамбурица, контрабас, бас гитара и труба. Плесале су балерине, играо је и фолклорни ансамбл. Цео концерт представљао је музичко – сценски приказ чувања и преношења српских традиционалних вредности с колена на колено. Концерт је организован поводом издања њиховог првог ЦД-а за ПГП РТС, са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја.

О утисцима после овог несвакидашњег културног догађаја Пековићи би могли много тога да кажу, а Никола првенствено истиче да је, док је свирао на сцени, био у другом свету и да није имао осећај да је неколико хиљада људи испред њега, јер је, како каже, био потпуно усмерен на свирање и вођење оркестра.

– Координација између солиста и оркестра је најбитнија и ја сам био главна карика, како бисмо сви заједнички могли да прикажемо нашу музику у најлепшем светлу – каже Никола, који иако тренутно похађа постдипломске студије у Сан Себастјану у Шпанији, има времена да са сестром ствара нове нумере и наступа. 

– Покушавамо да све наступе уклопимо у мој распоред специјалистичких студија. Практично немамо времена за одмор што је, са једне стране веома добро, док са друге ствара огроман притисак, па је умор често присутан – искрен је Никола.

Откад су 2012. године победили у емисији Ја имам таленат, имали су више стотина концерата у Србији и у иностранству. Потичу из музичке породице, па се љубав према музици може приписати родитељима, а и широј фамилији. Никола је већ са 8 година научио да свира прву композицију захваљујући мајци која је талентована за хармонику и клавир. Поред оца који свира гусле, и даљи чланови фамилије су у музичком свету: тетка предаје клавир, а теча камерну музику. 

- Отац нас је учио да свирамо гусле, али је моја сестра много више талентованија за тај инструмент од мене, пре свега мислим на певање - открива Никола за Дијаспору и додаје да је самостално наступио на око 50 такмичења на којима се свира класична музика на хармоници.

            У својој 22. години Никола је постао доцент на Факултету уметности у Нишу, на катедри за хармонику. У историји нишког универзитета постао je најмлађи доцент. Добитник је повеље и сребрног знака као најбољи студент основних и мастер студија, а има близу 60, углавном првих награда на такмичењима из хармонике - поносно набраја сестра.

– Гусле волим због њихове једноставности, савршенства и незаменљиве улоге у српској историји. Оне су основа саборности и међусобне љубави у најлепшем светосавском смислу. Немам тачан број песама у репертоару, али се он стално увећава на манифестацијама, сходно тематици гостовања. Настојим да обухватим сва већа поглавља наше историје. Како растем, развијају ми се све већа интересовања према драмској, модерној и ликовној уметности, као и љубав према природи, нашој историји и народној књижевности. Започела сам и са педагошким радом у школи гусала Вила Наиса у Нишу, што ми је омогућила појац Снежана Спасић, истакнута уметница изворног певања, при свом културном клубу који се бави преношењем наше традиције – каже Бојана.

Последњих неколико година Пековићи учествују на интернационалним такмичењима светске музике где промовишу културно наслеђе Србије. Циљ им је светска сцена и највећи фестивали овог типа. Први пут су прошле године наступили заједно на великом такмичењу за хармонику у тој категорији, у италијанском граду Кастелфидардо освојивши друго место, одмах иза Шпанаца.

Једно другом су огромна подршка, а њихова повезаност и љубав коју породично негују много им значе у животу уопште, поготово у данашњем времену у којем је човек изложен многим препрекама и искушењима које отуђују људе једне од других – кажу Пековићи на крају нашег разговора за часопис Дијаспора. 

Последњих неколико година Пековићи учествују на интернационалним такмичењима светске музике где промовишу културно наслеђе Србије. Циљ им је светска сцена и највећи фестивали овог типа. Први пут су прошле године наступили заједно на великом такмичењу за хармонику у тој категорији, у италијанском граду Кастелфидардо освојивши друго место, одмах иза Шпанаца.

Једно другом су огромна подршка, а њихова повезаност и љубав коју породично негују много им значе у животу уопште, поготово у данашњем времену у којем је човек изложен многим препрекама и искушењима које отуђују људе једне од других – кажу Пековићи на крају нашег разговора за часопис Дијаспора. 

Белешка о аутору:

Ненад Благојевић је рођен у Београду, где и данас живи, а новинарство је заволео као четрнаестогодишњак уређујући дечју радио-емисију. Од 2000. године уредник је и новинар животних прича у штампаним медијима, а пре годину дана покренуо је интернет сајт Приче са душом на којем пише о талентованим и вредним људима из Србије и света, као и путописе. Члан је Удружења новинара Србије и Удружења франкофоних новинара и новинарски је амбасадор Сејшелских острва у Србији. Лиценцирани је туристички водич за енглески и француски језик и са туристима изнова открива своју лепу земљу.