Никола Џејмс Вујичић (Nick Vujičić) је рођен без руку и без ногу (Бризбејн Аустралија 1982.). И то је једна трагедија по општем мишљењу али је Никола Вујичић то преобразио у успех*. Без инвалидитета он можда не би ни могао тако успешно да инспирише људе да се усуде да живе без ограничења. Његова вера у Бога даје му снагу и радост на том животном задатку.
Николини родитељи су рођени у Србији али су емигрирал и у Аустралију после Другог светског рата. Тамо је рођен Ник ола 4. децембра 1982. Када је постао тинејџер, фамилија се сели у Калифорнију у САД.
Као дете био је често обесхрабљен због свог хендикепа - није рачунао да ће икада моћи да ужива у животу а још мање да помогне другима. У једном периоду као млад планирао је самоубиство. Оно што је било погрешно код њега пре вагнуло је над оним што је било добро: "Ја сам извукао најкраћу сламку. Како ћу ја икада моћи да живим један нормалан живот са послом, женом и децом? Бићу само терет за моје најближе".
Једно вече када је пошао на спавање, рекао је свом брату да ће одузети себи живот када напуни двадесет и једну годину. Неколико сати касније пробудио се када је његов отац сео на ивицу кревета: "Шта ти то говориш о самоубиству?," питао је отац. "Ми смо увек ту за тебе", тешио је он Николу милујући га по глави. Разговор је био дуг. После тога су код Никoлe мисли о самоубиству нестале.
Оба родитеља су била велика подршка Никoли, као и његова сестра и брат.
Никoлa тврди да се Божјом речју могу надвладати самоубилачке мисли. И да ми сами бирамо наше ставове: "Када приметиш да те негативне мисли преплављују, ти можеш да изабереш да притиснеш на стоп-дугме. Не жмури пред проблемом пред којим стојиш, испитај зашто је проблем настао- али се сконцентриши на решавање тог проблема.
Живот није оно што човек има, већ оно што човек јесте. Човек може да се окружи свачим што се да купити али да се ипак осећа лоше. Ја познајем људе који имају перфектна тела али нису ни половину срећни колико ја. На мојим путовањима ја сам видео више радости у предграђима Бомбаја и у афричким дечјим сиротиштима него у зидовима ограђеним богаташким квартерима и на богаташким фармама ".
Никола воли воду- он плива, чак и сурфа на таласима. Први пут су стајали гледаоци на плажи и пратили га уз овације . За два сата он је направио двадесет тура. Неколико фотографа је стајало на обали и он је био први сурфаре почетник који се нашао на насловној страници Сурфар Магазина ( Surfer Magazine ). Оно наизглед немогуће било је могуће.
Никола : "Држи се чврсто за мисао да ништа није немогуће! Када један младић без руку и без ногу може да научи да сурфа на једној у свету најбољој обали за сурфање (у Калифорнији), све је могуће остварити у твом животу. Буди човек боље могућности, боље шансе! Колико год да изгледа мрачно у твом животу, подигни поглед и види бољу могућност. Ти можеш увек да је видиш, јер она је увек ту".
Никола прича о важности бирања става. На основу свог пута којег је прошао и хендикепа којем није дозволио да га сломи, он може да каже: "Ја још увек живим. Хоћу ли посветити свој живот кувању супе од недаће или уместо тога оставити све иза себе и почети да остварујем своје снове? Ако изаберемо прави став, ми се можемо дићи, без обзира колико нас је тешки ударац снашао ".
Никола препоручује да изаберемо некo од следећих понашања: Захвалност, делатност, саосећање, праштање. Он истиче да праштање чини више него исцељење: "Када је Нелсон Мандела опростио онима који су га заточили двадесет и седам година, његов став је променио једну целу нацију и утицао на цели свет".
Ник ола има данас две дипломе са Грифит универзитета ( Griffith University ); једну универзитетску диплому у трговини и једну у финансијском пословању. Он је вођа организације Живот без граница, ( Life Without Limbs) , путује по целом свету и држи предавања, један део је документ ован видеофилмовима и може се видети на глобалној мрежи .
Један од најпопуларнијих видеофилмова показује како он вози скејтборд, како сурфа , музицира, игра голф, пада и диже се, прича пред публиком и- "најбоље од свега!"- како га грле сви могући људи. И баш тај видео има милионе гледалаца на Интернету- можда зато што показује да Ник ола живи као да и нема физичка ограничења која има! Филм је добио на стотине коментара, као на пример: Кад видим младића као он тако срећног, питам се зашто ја забога жалим самог себе...Или... Не мислим да сам довољно атрактиван...Или довољно забаван или било шта . Како ја уопште могу да замишљам тако нешто када овај младић живи без руку и без ногу и упркос томе је СРЕЋАН!?
Једна јапанска пословица је постала његов мото успеха: "Падни седам, али устани осам пута ". Он цитира једну изреку коју је Винстон Черчил ( Winston Churchill ) изрекао: "Успех је способност да се иде од једног неуспеха ка следећем без и најмањег губљења ентузијазма".
Да је важно бити луд и дозволити себи да се играш, изражава он са још једним омиљеним цитатом, од Мерилин Монро (Marilyn Monroe): "Несавршено је лепо, лудост је генијална и боље је бити тотално луд него тотално досадан".
Ник ола импонира својом способношћу да живи свој живот на један позитиван начин, и ту има много што он може да научи нас остале! И то он ради- он пише књиге, путује по свету, говори пред великим аудиторијумима, и показује се као живи доказ да било ко може да изабере светлост и радост! Било ко!!
Ник, ти си вредан мог великог дивљења!
* У другом броју Diaspore, за 2012. годину, на шведском језику, објавили смо приказ књиге Николе Ника Вујучића на шведском (Christine Stafström: Nik Vujicic, Liv utan gränser, Gospel Media Sweden, 2010).
Приказ књиге прате фотографијe које објављујемо и уз текст на српском a који је превела Роса Петровић Холмберг. Интересовање за животну причу Николе Ника Вујучића огромно је у свим крајевима света. Често путује, одазивајући се на позиве да oдржи предавањe. Не стотине, него хиљаде људи долази на његова предавања. Био је и у Србији. Иначе, Никола Џејмс Вујичић рођен је 1982. године у Бризбејну (Аустралија). На једном од летова ка Индији, у авиону се нашалио на властити рачун. Видно расположен, како он лично описује догађај, међу првима је ушао у авион са своја два асистента. Замолио је једног од њих, да отвори пртљажник изнад седишта у авиону и да га ту смести. Овај је то учинио и затворио пртљажник. Наредни путник који је дошао у авион, отворио је управо тај пртљажник и био не мало изненађен када је тамо видео човека. Насмејан, Ник ола је рекао; Извините, требали сте покуцати, видите да је заузето...Смех Николиних сапутника допринео је да новопридошли путник не доживи шок. Такав је наш Никола, човек који, како пише у својој књизи, сања на српском. Пун je животне радости и оптимизма. Свакодневно доказује својим животом да пред човеком нaма нити може бити препрека. Треба само хтети и желети да се те препреке савладају. Неминовна су падања и посртања на том путу, али како Никола пише , ” Падни седам, aли устани осам пута. Његова књига на српском носи наслов Живети слободно и објављена је 2010.
