Писмо из Санкт Петерсбурга |
Руска наука се посветила проучавању Византијске историје у XVIII веку, када се 1725. године у Петерсбургу оснива Академија наука. Нешто касније почело је ходочашће на Исток руских путника и колекционара у потрази за писаним споменицима и хришћанским старинама. Врата манастира на Атосу и Синају била су широко отворена за руске научнике и црквене људе. Монаси су им предочавали такве драгоцености, о чијем постојању нису слутили ни европски посетиоци. У 14 часова и 40 минута 8. јануара 1846. године, владика Порфирије Успењски (1804-1885), неуморни путник, стручњак из области историје источних цркава и грчке палеографије, прошао је кроз свету капију манастира Хиландар. За време свог боравка он чита рукописни Животопис светог Саве српског и његовог оца Симеона Немање, састављен од стране Доментиана, ученика светог Саве. Успењски чита и његову штампану верзију која је урађена у славеносрпској штампарији у Бечу 1794. године. У свом дневнику описује и црта скице икона и предмета религизног култа док 14. јануара присуствује празнику светог Саве. Са посебном радошћу и радозналошћу Порфирије Успењски проучава Хиландарску библиотеку. Међу 18 Хиландарских јеванђјеља написаних у периоду од 1270/2-1662 он проналази Мирослављево јеванђеље. У свом дневнику Успењски описује графију јеванђеља и истиче заплетеност почетних слова. На крају јеванђеља Порфирије налази четири постскриптума, који сведоче о томе, да је јеванђеље написао Григорије, писар и преписивач црквених књига код кнеза Мирослава. Пише: Марија Хартановић Будући да је био ватрени истраживач, Порфирије Успењски се интересовао за личност кнеза и датум писања јеванђеља. Упоређујући имена и датуме Порфирије долази до закључка да је Мирослав био рођени брат оснивача Хиландарског манастира Стефана Немање, односно да је живео у другој половини XИИ века, па је према томе и јеванђеље написано такође крајем XII века. Читајући јеванђеље Успењски примећује кориштење глагољичких слова и закључује да је Григорије знао глагољицу. Порфирије истиче да правопис неких речи није црквенословенски, него народни. 26. јануара 1846. године Порфирије Успењски одлази за Цариград, односећи собом и једну страну Мирослављевог јеванђеља. Академија наука Русије 39 година касније (1885) обогаћује своју драгоцену колекцију рукописа наслеђем Порфирија Успењског. Ту се налази посебна збирка словенских докумената где су била и документа из Хиландарског манастира. У Кијеву је 1874. године одржана Археолошка изложба на којој су биле изложене и српске старине као и предмети из збирке Порфирија Успењског - један лист из осмогласника штампаног у митрополији Грачанице (1519), рукопис који је некад припадао библиотеци светог Павла на Светој Гори, Јеванђеље Вуканово као и страна из Мирослављевог јеванђеља. Сада се ова страна Мирослављевог јеванђеља чува у Националној библиотеци Русије у Санкт-Петерсбургу. © Дијаспора, број 13, јануар-фебруар 2000. године
|