|
Зубовић је описао што други нису хтели или нису смели У шведским библиотекама човек са наших страна у прилици је да прочита на матерњем језику више књига чији аутори нису књижевна имена. Иза тих књига не стоје ни имена издавачких кућа, него појединци. Дакле, реч је о властитим издањима. Међутим, истраживачи живота усељеника у Шведској неће их моћи заобићи управо због обиља драгоцене документарне грађе која је између њихових корица сачувана. Две књиге се посебно издвајају због вредности записа о доласку у нову средину и доживљавања те средине. То су књиге Петра Зегарца "Сећам се..." и Петра Зубовића "Од Козаре до Упланда". Дијаспора доноси кратку причу, у првом лицу, о томе како је и засто настала Зубовићева књига. Као дјечак претрпио сам и запамтио сва зла која су нанешена нама Србима у Поткозарју. Годинама сам очекивао да ће неки од генерала, народних хероја, комитетлија, професора и државника, а било их је много, написати књигу о Поткозарју. Највјероватније због братства и јединства, нико није смио или хтио да о теми страдања Срба у Поткозарју, одакле сам ја родом пише. Ту тему сам дјелимично обрадио у мојој књизи "Од Козаре до Упланда". Књига би била слободније написана да је писана у садашње вријеме. Мора се признати да је у вријеме када се она појавила (1989) још увијек владао тоталитаризам, посебно у Босни и Херцеговини. Покушао сам добити подршку у Босанској Дубици у тадашњем Социјалистичком савезу, али сам одбијен. Онда сам покушао овдје код југословенских друштених организација али сам, такође, одбијен. Онда сам се обратио Савјету за културу шведске владе (Културрåдет) и наишао на разумјевање. Књига је добила веома повољну критику и стипендију у износу од 18.000 круна. Након додјељивања стипендије могло се прићи штампању књиге. Појавила се и у овдашњим библиотекама. "Југани" су, међутим, дигли галаму како књига нема вриједности па чак износили тврдњу да је против братства и јединства. И не само то, изричито су неки захтијевали да Савјет за културу више, појединачно, не подржава финансијске пројекте Југословена. То им је, на жалост, пошло за руком. У књизи је описано Поктозарје, али сам се дотакао живота и овдје у Шведској. И једно и друго сам урадио ради носталгије за Отаџбином коју смо ми Срби изван Србије увелико изгубили, те нам оста само родни крај. |
