|
Из века у век умножавало се интересовање за малешевску фреску названу Христово васркрсење. Реч је о фрески из манастира Милешева који је подигнут у 13 веку (1234) као манастир маузолеј, задужбина краља Владислава II, сина Стефана Првовенчаног. И данас седам векова након што је непознати фреско-сликар на сводовима малшевског манастира живописао једног од анђела није престало интересовање, посебно историчара уметности и сликара, да се проникне у тајновити пут његовог "рађања" као фреске али, пре свега, и као уметничког дела. Анђео је, као један детаљ фреске, увео манастир Милешева у ризницу општих добара човечанства. Оно што је Бирка код Седертеља у Шведској за светску културну баштину - споменик нулте категорије, то исто је манастир Милешева у Србији.  При сусрету са фреском анђео који седи на надгробном споменику обучен у одело бело као снег, својим благотворним очима - без разлике који је угао посматарања иконе и њене лепоте - посетиоца гледа директно у очи. Као да желе, истовремено, Бели анђео и он продужити сусрет и "разговор" на путу потпуног разумевања благовести коју је донео, а која говори о Христовом васкрсењу. Још један детаљ,везан за малешевску икону, завређује да буде споменут, тим пре што потврђује њен знацај за човечанство. Када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону - у "пекету достигнућа земљана", а то је уствари била порука евентуалним разумним бићима у васиони, биле су слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и Белог анђела. Веровало се да ће, ако у васиони постоје разумна бића, схватити поруку коју својом појавом и ликом носи Бели анђео - порука љубави и разумевања. Ту поруку коју малешевски анђео преноси већ седам векова, из истих побуда, умножила је "Дијаспора" на почетку свог живота, а ево то чини и на почетку новог миленијума, објављивањем репродукције његовог лика на насловној страни. Уредник Анђео благовесник/Ängel som förkunnare på svenska Дијаспора, број 1 (13), 2000. године |
