25. мај 2016. године
Приче у електронском облику писане у MS Word и ћириличним писмом достављају се искључиво електронским путем на адресу konkursdijaspore98@gmail.com/ Прича може имати до 2500 речи или око 14.000 карактера, са маргинама 2,5 центиметра.
Приче се потписују шифром. Шифра се уписује у горњем левом углу, изнад наслова приче. Решење шифре са насловом приче са којом аутор конкурише и кратком биографијом аутора шаље се поштом (не препоручено и не са биографијом у рукопису) на адресу DIASPORA, Åsbovägen 68, 152 52 Södertälje, Sweden.
На полеђини коверте обавезно написати шифру.
Заинтересовани аутори за учешће на конкурсу не могу слати приче које су раније објављиване у књигама, штампаним или електронским медијима.
Часопис ДИЈАСПОРА задржава ауторска права за причe које читаоци одаберу за најуспешније.
Приспеле радове прегледаће рецензент-селектор конкурса, књижевник Тихомир Левајац из Бања Луке1, аутор првонаграђене приче на конкурсу овог часописау 2003. години. Сходно критеријумима конкурса, приче које квалитетом заслужују да буду објављене, селектор ће проследити издавачу да их објави и учини доступним јавности у онлајн издању Дијаспоре. Посетиоци портала http://www.dijaspora.nu/ искључиво ће својим гласовима утицати на пласман прича које ће бити публиковане под шифром.
Конкурс је отворен од 1. jуна 2016. године do 31. aвгуста 2016. године. Пристигли радови, након селекције, 30. септембра биће доступни јавности у посебној рубрици онлајн издања часописа која ће носити име Књижевни конкурс Дијаспоре. Понављамо да ће приче бити објављене под шифром. Након тромесечног периода, на основу гласова читалаца, биће извршено рангирање прича и објављени резултати конкурса као и име аутора првонаграђене приче са раније достављеном биографијом аутора.
На порталу часописа остаје првонаграђена прича док ће остале приче бити уклоњенe.
Првопласиранoj краткoj причи на књижевном конкурсу часописа Дијаспора / Diaspora2 биће обезбјеђен превод на шведски језик док ће joj припасти и новчана награда у висини просечног месечног нето личног дохотка у Републици Србији за претходну годину те објављивање у штампаном годишњаку часописа Дијаспора.
Књижевни конкурс двојезичног шведско-српког часописа за културу реализује се уз финансијску подршку Министарства за културу и информисање Републике Србије.
----------------------
1Тихомир Левајац, (Качулице, Чaчaк, 1937.) прозни писац: романи (За сунчаним кругом, У кругу светиљке, Кружно кретање, Јопет Суданија; путопис: Сањао сам Канаду, драме: Брод који није лађа. Живи између Бања Луке, Качулица и Канаде. Члан је Удружења књижевника Српске и Србије.
2Дијаспора/Diaspora je двојезични часопис за културу који излази на српском и шведском језику. Базиран је у Стокхолму (Шведска). Први број појавио се у јануару 1998. године. Од почетка часопис је подједнако окренут шведском и српском читаоцу у овој земљи. Дијаспора али и Diaspora преузела је на себе обавезу да читаоцупонуди продубљену и у неки од новинских израза уобличену информацију о две културе. То је један од првих медија који на глобалној мрежи негује ћирилично писмо a на њеним страницама живи рубрикa ”Живот ћирилице”. На страницама Дијаспоре јављала су се и јављају сезначајна имена из српске и шведске књижевности- посебно шведски слависти који су врсни познаваоци кретања у српској књижевности. У прилог овој тврдњи издвојићемо податак да сешест од десет најзначајнјих делa написаних у двадесетом веку на српском језику могу прочитати на шведском. Тај податак био je подстицај за часопис дa истражи и у својим издањима, штампаном и електронском, објави преглед српских писаца на шведском језику. Реч је o библиотеци од стотињак књига.
Реч две о још једном истраживању. На српском језику у Шведској су излазили ови листови: ”Југословенски лист”. Након распада земље променио име у ”Наш лист” под којим је, пре гашења, кратко излазио. Затим ту су ”Ластавица”, ”Сусрети” , ”Југословен” (уредник Марко Милуновић, први број појавио се 1959. године а последњи од 212 бројева изашао је из штампе 1988.), ”Ми у Шведској”, ”Глас Срба” (Лист Српског савеза у Шведској). Излазили су и ови црквени листови; ”Духовни сејач”, ”Светосавље”, ”Светосавник” ”Благовести”, ”Наша црква” (покретач и први уредник био је прота др Живота Михајловић. После пет бројева 1972. године лист је прерастао у гласило Британско скандинавске еперхије од када носи име ”Црква” под којим и данас излази). Након новог таласа усељеника деведесетих година минулог века покренуто је више листова. Данас је, од свих гласила, активна једино Дијаспора којa се обраћа својим читаоцима равномерно на српском и шведском језику. Осамнаестогодишњица излажења часописа обележена је публиковањем књиге Сапутник и сабесједник, својеврсним сведочанством о животу наших људи у свету, не само на северу Европе – не само оних који су се утопили и одустали, већ посебно о онима у туђинштинама који осећају било народа и српског језика којим зборе. Оснивач и уредник Дијаспоре је новинар Ацо Драгићевић.
