Стокхолм

Шведска краљевска академија потврдила је да ће ове године бити додељене две награде, једна за 2018. и друга за 2019. годину.

Седница о додели је одлагана из више разлога. Прво, требало је да се Нобелова фондација, која је кровна организација за доделу Нобелове награде, изјасни о начину доделе Нобелове награде, затим се чекало на исход тужбе Катарине Фростенсон...

Пише: Стеван Драшковић

У уторак, 5. марта одржана је седница на којој је донето више одлука. Нобелова награда ће се убудуће додељивати тако што ће Нобелов комитет, којег именује Нобелова фондација и у којем ће бити пет екстерних чланова, одлучивати о добитнику Нобелове награде за књижевност и та одлука ће се прослеђивати академији на мишљење и потврђивање, што се доста разликује од раније праксе, када је Нобелов комитет предлагао пет кандидата за Нобелову награду, а академија сама одлучивала о добитнику. Наравно, ово је опомена за ситуацију у коју је академија сама себе довела у току 2018. године због вишеструких пропуста, као што је цурење информација, затим случај „Културни профил”, неслога у академији, одлазак чланова итд.

Од књижевника који стварају на српском језику, носилац Нобелове награде 1961. године постао је Иво Андрић. На фотографији прима награду из руку шведског краља

Нобелова фондација је сада донела одлуку коју је објавио стални секретар Андерс Олсон да ће 2019. бити додељене две награде, једна за 2018. и друга за 2019. годину, које ће именовати Нобелов комитет. Одлука о Нобеловој награди за књижевност биће донета у току пролећа 2019, али ће бити објављена на јесен, у октобру 2019.

Кад је реч о осталим одлукама, нико од бивших чланова академије који су компромитовани у разним аферама не може ући у нови Нобелов комитет. Стари чланови, Петер Енглунд и Кјел Еспмарк, враћају се у академију, и биће, као и раније, стални чланови.

Спор са Катарином Фростенсон, која је тужила академију суду, завршио се компромисом (што је Андерс Олсон и помињао раније), тако да ће она добијати новчану компензацију од 12.875 шведских круна (око 1.300 евра) месечно, као и „помоћ” од академије да остане у стану академије у којем је до сада становала са супругом. Она је поета и бавиће се и даље писањем поезије. Треба додати да је Катарина Фростенсон била члан академије 25 година, те отуда ова новчана компензација, јер је Нобелова фондација на прекјучерашњој седници закључила да је Фростенсонова током дугогодишњег рада значајно допринела раду и развоју академије.

Њен супруг Жан-Клода Арно, као што је раније објављено, осуђен је од (практично) највишег Дворског суда на две и по године затвора због два силовања, али се жалио Врховном суду у јануару 2019. детаљним образложењем и сада тај суд треба да донесе одлуку да ли ће се његов случај узети у разматрање. Наиме, врло ретко Врховни суд разматра поједине одлуке Дворског суда. Тај процес је у току.

После свих ових измена, академија има укупно 15 редовних чланова, што значи да недостају три члана. Како ће се ово решити, остаје да се види.

Ове измене статута и рада академије покушај су да се поврати углед ове највише институције у Шведској, а краљ, који је заштитник и ментор академије, информисан је о свим мерама. Академији се укидају ранија овлашћења у вези са доделом Нобелове награде, а такође је новим статутом превиђено да чланови академије не морају бити доживотно чланови као до садa.

Белешка о аутору

Стеван Драшковић рођен је на Косову 1941. године, у месту Вучитрн. Осмогодишњу школу завршио у родном месту а средњу Техничку школу у Косовској Митровици. После средње школе запослио се у Обилићу где је радио једну годину као машински техничар. Потом уписује Машински факултет на Универзитету у Београду где је дипломирао 1966. године. У трећој години студија, посредством организације за размену студената, борави на пракси у Шведској. Након студија, исте године, одлази у Шведску. Радио је у конструкционом бироу у месту Лудвика. У Шведској је завршио Вишу учитељску школу. Радио је као наставник у Техничкој школи где је предавао математику и техничке предмете. Од 1970 ради за концерн Sandvik Coromant AB из Стокхолма, прво у развоју нових производа а касније на изградњи комплетних фабрика у иностранству за производњу алата за резање метала прво у Москви (1976-1981.) а затим у бившој СФРЈ у граду Ужицу (1983-1991.). Четири године провео је у Пољској гдје је био руководилац пројекта модернизације фабрике резних алата у Катовицама.

Пре десет година на страницама штампаног издања Дијаспоре, Стеван Драшковић остварио је запажену серију текстова о династијама Шведске, Србије и Црне Горе. Дијаспора је тако била у прилици да обележи две стоту годишњицу крунисања шведског краља из породице Bernadotte и подсети читаоце на династије Обреновић, Карађорђевић и Петровић. Јављао се, као и овај пут, са прилозима о Нобеловим наградама и примјени нанотехнологије. Драшковић се, кад је у питању Дијаспора, појављивао у улози преводиоца са српског на шведских језик значајнијих текстова из српске културе.

(Публиковано у марту 2019. године)