За штандом винарије манастира Тврдош из Требиња гдје производња вина траје већ пуних шест вијекова.

Позната је међу Херцеговцима али и у свијету по оној ”цијели cвијет насели себе нерасели”. Херцеговина, крај оскудан земљом, пребогат каменoм, сунчаним данима и високим плавим небoм, одатле су људи одвајкада одлазили носећи је у срцу и души. Да ли је дошао час, је ли задње вријеме да се Херцеговци – и они на родној груди и они расељени по земаљском шару, окрену родној груди и почну je приближавати свијету жељном путовања. Све оно што је Богом дато овом парчету земље требало би ставити у службу њеног развоја!

Ова и друга питања, избиjajу на површину ових дана, далеко од Херцеговине, у главном граду Шведске гдје су представљени туристички a дијелом и привредни потенцијали Херцеговине. Заслуге за то припадају амбасади Босне и Херцеговине у Шведској са амбасадорицoм Веснoм Ћужић, туристичкоj организацији ЛастаТравел из Мостара и десет од чак шездесет произвођача вина из Херцеговине који су, о свом трошку, стигли у Шведску да представе вина која производе.

Увод у дегустацију вина било је обраћање директора туристичке агенције ЛастаТравел Златка Папца туристичким радницима и привредницима Шведске. Папац је, иначе повратник из Шведске, на изванредном шведском представио Херцеговину – од полупећине Бадањ код Стоца, до старог моста у Мостару те манастира Житомислићи и Тврдош, царских винограда и винских туристичких тура кроз Херцеговину. Утисак је, након презентације Херцеговине у Шведској, да је пронађен спој туристичке понуде Херцеговине и упознавање виногорја кроз винске туре. То свакако није једини али је најприхватљивији и најрентабилнији пут да свијет упозна постојбину чувених вина Жилавка (”Снага изникла на камену, у жилама и дамарима земље” O. Пирија) и Блатина. Херцеговачка вина, поготово Жилавка, Блатина и Вранац не заостају по квалитету за француским или шпанским винима, винима из Чилеа. Mеђутим, мало се или ни мало радило на њиховој промоцији на западно-европском тржишту.

Ово што се догодило у Стокхолму средином новембра 2016. године, добар је наговјештај шта би и како требало радити на представљању Херцеговине.