Стокхолм
На годишњицу пробоја логораша, 22. априла у АБФ у Стокхолму а потом и у овдашњем Храму Ссветог Саве одржан је Дан сјећања на жртве Јасеновачких логора. Бројним учесницима, нашим људима и Швеђанима говорио је проф. Србољуб Живановић, предсједник Међународне комисије за истину о јасеновачким жртвама из Лондона.
 Предсједник Међународне комисије за истину о страдању јасеновачких жртава Србољуб Живановић из Лондона говори у Културном и духовном центру Свети Сава у Стокхолму
|
Излагање професора Живановића, учесника прве стручне комисије која је 1964. године вршила пробна ископавања у масовним гробницама у Доњој Градини, присутни су саслушали са интересовањем али и запрепашћењем. Стручњак из Лондона је изнио обиље података о потресним налазима комисје, о својим досадашњим истраживањима масовног помора Срба, Јевреја, Рома и антифашиста као и о резултатима до којих су дошли истраживачи из бивше Југославије и свијета. Нажалост, комунистички режим налазe ове комисије чувао је далеко од јавности а објављени су тек 1992. године.
Након предавања услиједила су бројна питања присутних, међу којима сe два посебно издвајаjу:Чиме се могу објаснити невиђене бруталности и таква масовност усташких злочина и зашто се тако мало зна, говори и пише о Јасеновцу?
 Прије предавања у Културном и духовном центру познати истраживач злочина које је починила Независна држава Хрватска током Другог свјетског рата говорио је у сали АБФ у Стокхолму
|
Професор Живановић је додатно појаснио да су клице мржње посијане од стране свештенства Католичке цркве, Католичке акције и тадашњих власти још почетком 20. вијека, када су се догодили масовни напади на Србе у Загребу. Након тога су услиједили масовни злочини хрватских и аустоугарских војника у Србији за вријеме Првог свјетског рата. Послије пораза у том рату код католичког клера и хрватских ексремиста је нарастао и кулминисао реваншизам и створени планови за уништење, прогон и покрштавање Срба. Ово је и спроведено у току Другог свјетског рата. Масовне злочине нису чинили Њемци, већ Независна држава Хрватска са својим расистичким законима и њена војска; усташе, крижари и двије трећине свештеника. Што се тиче недовољног информисања о злочинима Живановић сматра да то није чудно, јер је комустичком режиму парола о „братсву и јединству“ била важнија од истине и додао да су комунисти још и току Другог свјетског рата преговарали са усташама. Навео је Живановић примјер пред рат потписаног споразума између предствника КПЈ Моше Пијаде и Миле Будака,касније високог функционера усташке НДХ.
На примједбе присутних да се ни данас довољно не ради на његовању достојног сјећања на стотине и стотине хиљада Јасеновачких жртава, пошто су некадашње пароле о „братству и јединству“ замијењене новим захтјевима о потреби регионалне сарадње и помирења, Живановић је указао како ту остаје још доста да се ради. Он види само извјестан помак у Републици Српској, гдје је уз сарадњу са сручњацима Музеја Јад Вашем из Јеруслема започело укључивање грађе о Јасеновцу у школске програме.
На питања о бројним покушајима да се монструозни злочини у Јасеноцу потисну и умањи бррој жртава, професор Живановић је закључио да нема смисла спорити се о броју жртава и подвукао да масовне гробнице и посмртни остаци страдалих и данас постоје у Јасеновцу и Доњој Градини. То је највећи српски град под земљом и то нико не може оспорити. Остаје наша вјечна дужност да се и на стратишту Доња Градина изгради адекватно спомен обиљежје, које ће за сва вемена достојно служити као страшна опомена будућим генерацијама.
У оквиру програма приказан је документарни филм Бранка Лазића „Били су само дјеца“. Организатори и овогошњег помена Јасеновачким жртвама су НВО Биро Републике Српске у Шведској, Задужбина „Царица Јелена“ уз подршку АБФ и Парохије Свети Сава Штокхолм.
(м.б.)
Објављено 25. априла 2016. године
