Воксторп. Викиншкo гробље и сеоска фарма претварају се у манастир за жене. Изгледа чудно али није. На периферији Екерљунге Српска православна црква, полако али сигурно, реконстуишући једно старо сеоско имање подиже женски манастир.
”Затворим ли своја врата, затворио сам своју душу!”, Протођакон Велиша на улазу у манастиско имање Снимио: Стефан Ед
Имање је тешко наћи и уз помоћ навигатора, каже протођакон Велиша. На граници између Eкерљунга општине и Смедјерида налази се имање које се претвара у женски манастир са црквом. То имање је купила Српска православна црква још пре осам година и претвара се у манастир са две капеле и црквом и резиденцијом за владику. На улазу у двориште вијоре се две заставе, једна Српске православне цркве и једна шведска.
Пише: Фрида Јонсон
Имање лежи на прелепој падини језера a најближе комшије су близу толико да се човек може добацити каменом. Између језера и имања налазе се, испод зеленилом обраслих брежуљака, гробље из времена Викинга. Овдје живе протођакон Велиша и владика Доситеј. Пре 15 година размишљали смо како да остваримо идеју о српском манастиру и били смо на разним имањима, али ово место је одабрано, каже Велиша. Кад имамо материјал и новац онда добровољци помажу изградњу, али манастир ће још дуго да се гради, каже он. Идеје се мењају и развијају и томе се поклања доста пажње. Велиша има жену и четворо деце али не искључује да једног дана постане монах. Али идеја је да манастир у Смедјериду буде женски. Данас је протођакон Велиша обучен у обично свештено одело, иначе овде већином се носи радно одело јер доста времена треба да се одржава имање. Преосвећени владика и ја служимо и градимо непрестано а понекад један број Срба нам притекне у помоћ кад они имају времена. Да би само покосио траву треба ми два дана, али ето дешава се да после играмо голф по овим лепим зеленим брежуљцима. Градња захтева доста времена али протођакон Велиша би желео да се то не одужи. Планови су многи и велики. Овде ћемо да подигнемо цркву у византијско-шведском стилу, каже он показујући место. Шведска архиктектура а стил византијски. Објашњава потом шта значи византијско- шветски стил. - Ми живимо у Шведској, каже он са осмјехом раширених руку. Објекти на имању су у шведском стилу и ми их само прилагођавамо нашим потребама уносећи елементе српско-византијске архиктектуре. Проблема да се добије дозволa за градњу није било. Имање је далеко од завршетка радова, само je утемељена црква посвећена Светом Пророку Илији и звоник. На имању су звона из Србије која ће бити подигнута кад звоник буде завршен. У сагласју са тактом градње, у околини је спокојно и мирно, отац Велиша шета одмарајући руке на леђима. - Овдје се човек осећа срећно са природом. Мисли и посао иду заједно кад је човек овде, каже Велиша.
----- Чланак је публикован 12. октобра 2008. године у локалним новинама које излазе у градићу Екерљунга. Дијаспора је добила право да га објави у својим издањима на српском и шведском језику. Исти текст на шведском језику.
|