За 2018. и 2019. годину Олгa Токарчук и Петер Хандке добитиници су Нобелове награде за књижевност; награда за 2018. годину додељена је књижевници из Пољске док је признање за 2019. годину додељено књижевнику из Аустрије Петеру Хандкеу уз образложење: „Због утицајног рада који са лингвистичком генијалношћу истражује периферију и посебност људског постојања.“
Зашто две награде?
Пише: Алекса Драгић
 Порука окупљених Срба пред улазом у Концертну дворану где се традиционално додељује Нобелова награда |
Шведску Академију 2018. године потресао је скандал због секс-афере. Главни актери били су поетеса Катарина Фростенсон која је била члан академије 25 година (њена поезија, на српском језику, налази се у књизи Пет шведских песника у преводу Моме Димића, Београд, 1998.) и њен супруг Жан-Клод Арно. Сарадник Дијаспоре Стеван Драшковић, лане је писао на ту тему. Резултат афере; седам чланова Академије напустило је Нобелов комитет. Због тога је одлучено да се у 2019. години доделе две награде.
Није први пут и није Петер Хандке једини изложен критици а да његови критизери нису прочитали ништа, ама баш ништа, што је изашло из његове радионице, или што је прешло у готово стотињак књига из његових увек рукум писаних белешки. Одлука Нобеловог комитета да му додели награду, не због Хандкеа и његовог дела, него због Срба- усталасала је посебно Балканско полуострво. И поделила. За и Против Хандкеа. А он, смирен, одмерен и промишљен, без много речи: Ја сам написао свој еп о људскости, а за то нема бољих јунака од Срба. То што су моји јунаци страдалници које свет упорно не жели да види, за мене није важно.
Истине ради још пре две деценије нашао се Хандке међу најозбиљнијим кандидатима за Нобелову награду. Временом у Хандкеовом делима, све више се препознавала ”посебност људског постојања” узлим временима. Како ће сам рећи бољих јунака за тако нешто од Срба није било. Једно од дела насловиће необично дугим насловом и дефинисати, без колебања, свој став: Зимско путовање до ријека Дунава, Саве, Дрине и Мораве" или Правда за Србију.
Песма за трајање
 Чланови удружења Жене жртве рата из Бања Луке у просторијама Културног удружења Срба из Седертеља које је било њихов домаћин |
У једном од мањих позоришта у Стокхолму („Pygméteatern“) 4. новембра одржано је Књижевно вече посвећено добитнику Нобелове награде за књижевност за 2019. годину Петеру Хандкеу. На вечери названој Песма за трајање глумица Јелена Иванишевић читала је одломке из Хандкеових дела на српском и шведском језику, уз музичку пратњу солисткиње Љубице Секулић. Након књижевне вечери приказан је филм режисера Вима Вендерса из 1987.године „Небо над Берлином“, за који је сценарио написао Петер Хандке.
После објављивана вести о носиоцима најпрестижније књижевне награде у свету, са Балканског полуострва почеле су стизати жестоке критике против аустријског писца. Како је овај пицац у растакању Југославије и доцнијем рату био један од ретких уз Србе, тако су Срби у Стокхолму и Шведској као и у српским земљама били уз познатог писца. Жене жртве рата из Српске, њих десетак биле су гости Српског културног удружења из Седертеља. ”Овде смо да подржимо човека који говори истину”, изјавила је председница удружења Божица Живковић Раилић.
Петер Хандке је написао стотинак књига, које укључују романе, драме, збирке песама, филмске сценарије. Један је од најзначајнијих писаца немачког говорног подручја.
 Штампана Diaspora објавила је неколико есеја Петера Хандкеа а овде је вест о додели Ибзенове награде познатом писцу. |
Уз најзначајнију, Нобелову награду за 2019. годину Хандке је добитник бројних награда – Кафкине, Шилерове, Ибзенове, као и признања Томас Ман. Због његових ставова о рату у бившој Југославији награда Хајнеа Хајнирха му је одузета док је награду ГеогаБихнера одбио да прими. Од српских признања ту је награда Милован Видаковић, затим Златни крст кнеза Лазаран које му је уручено на Косову у оквиру манифестације Видовданско песничко причешће те награда Фонда Живко и Милица Топаловић.
У више наврата боравио је Хандке у Србији. Омиљено место у којем је радо одседао била је српска јужна покрајина и место Велика Хоча. Том месту доделио је позамашну суму новца од награда које је добијао. И поред оркестрираних напада на Хандкеа и његово дело издржао је. Био је и остао непоколебљив. Познати српски писац који, као и Хандке, живи у Француској Милован Данојлић уз честитке пријатељу, изјавио је ”Браво Петер,издржао си а и ми смо с тобом издржали”.
Хандке се, сасвим је извесно, враћа Србима и Србији; изјавио је да би радо посетио поново на Косову Велику Хочу и Бања Луку. Зажалио је што му се чини нереалном његова жеље да се састане са по једном Српкињом и Бошњакињом из околине Сребренице које су проживеле све страхоте рата.
