|
Књига Фауста Мариановић на шведском језику о рату у БиХ |
|
 Роман / Albert Bonniers Förlag, 2008 Библиотеци књига на шведском језику које се баве Балканом и збивањима на овом дијелу европског југа, познати издавач Алберт Бонниер АБ недавно је придружио књигу Фаусте Мариановић Sista kullan sparar jag åt grannen (“Задњи метак чувам за комшију”). Изванредан је то антиратни роман. Могло би се рећи да је једна жена, уз то мајка, мушки одлучно, умјетнички на завидном нивоу и поштено написала овај роман. Добар дио живота Фауста Мариановић проживјела је у Босни и Херцеговини. Кроз хронику своје фамилије која је колико хрватска, толико и српска, а колико хрватска и српска толико је и муслиманска Фауста у првом лицу једнине доноси изванредну и лако разумљиву причу читаоцу који и не мора имати било каква предзнања о простору гдје се догадја радња романа а то је Босна и Херцеговина односно Југославија. Пише: Ацо Драгићевић То што ужа фамилија аутора романа не доноси одлуку о припадности само једном од три народа, која је била императив на Балкану у вријеме о којем пише, а то је вријеме распада Југославије, помогло је да се створи вриједно умјетничко антиратно дјело као и дјело против одсуства вјерске, националне и културолошке толеранције, која је често мањкала па и данас недостаје у том дијелу Европе. Животним причама људи различитог националног и религијског поријекла у једној фамилији, аутор развија радњу романа. При томе је, мада читаоца уводи у тешку ратну драму, Фауста Мариановић изванредан и увјерљив наратор који просто присиљава читаоца да га са великим интересовањем прати. Вихор рата раздваја фамилију и један од њених чланова буде присилно мобилисан у једну од војски које су већ ушле у рат. Упућивање мајке, која је у души пацифиста, на фронт да пронадје сина који још није дорастао до војске и да га избави из ратног лудила, најузбудљивији је дио романа.  Фауста Мариановић, снимио: Elias EstbergПослије читања романа Фаусте Мариановић просјечан Шведјанин, сасвим је сигурно, неће више постављати питање усељеницима из БиХ, Bosnien Serb eller Bosnien Kroat vad är det för nåt?) Босански Хрват… или Босански Србин шта је то? Романом, провокативног наслова, дата је веома јасна слика мултиетничке државе и настајање националних заједница. Књиге као што је ова у издању Бонниера могу само доприњети да се у овој земљи, у којој живи више од четврт милиона људи са Балканског полуострва, боље разумију медјунационални односи, одлазак једне земље (Југославије) у историју и ствараање више земаља медју којима је и БиХ. Оваквим и сличним дјелима, које ваља и треба читати, даје се крупан допринос да буде мање материјалних грешака у овдашњим медијима кад пишу о Балкану (Посебно се то односи на кориштење официјалног имена државе БиХ- готово увијек је то Босна без спомињања Херцеговине. Било је примјера и укључивања Босне медју муслиманске државе свијета како је написао ДН 18. септембра а дан касније исправљао грешку). Романом, који је изванредно књижевно дјело, дакле, дат је крупан допринос бољем разумјевању историје тог дијела свијета али и историје медјунационалних односа у БиХ и улози комунизма који је за пола вијека- умјесто да је развијао, компликовао медјунационалне односе. Роман Фаусте Мариановић наишао је на изванредан пријем код шведских критичара. Балкан, значи планина Могући приједлог књига на шведском за боље разумјевање збивања на Балканском полустрву Шведски читалац који показују интересовање за Балканско полуострво добро је да се упозна са садржајем књиге некадашњег дипломате Рајка Ђермановића Кобни пут Југославије (Jugoslaviens ödesväg, Raben & Sögren, 1964). Та књига разобличава лице комунизма у тој земљи. Уз то објављено је више књига дисидента Милована Дјиласа а у књизи Разговор са Стаљином (Samtal med Stalin, Natur och Kultur, 1962.) Ђилас се упустио у анализу комунистичког система. Вријеме и догадјаји дали су за право и Ђермановићу, који је иза себе оставио фонд за специјалистичко усавршавање студената из Југославије у Шведској, као и Ђиласу. Од више књига на шведском језику које су се бавиле збивањима у Југославије у вријеме њеног распада сериозношћу се издвајају двије: Carl Bildt Uppdrag fred (Zadatak mir), Norstedt, 1997-те књига Бо Пелнеса Стотину дана (De hundra dagarna, Bonnier, 1996). За боље разумјевање тока догађаја добро је консултовати и књигу Шела Албина Абрахамсона, Балкан- значи планина (Balkan betyder berg, Fischer Stockholm 1995). Код истог издаваčа, двије године касније појавила се књига Finna Norgrena. Да ли се смеју волети Срби (Får man tycka om сербер). Ријеч је о Босни и Херцеговини у првој години без рата, послије Дејтонског уговора.
|
