|
Да ли знате да постоји поетска форма од само три стиха (три реда), али са утврђеним бројем слогова (5-7-5) и да се на том веома, веома уском простору, на терену оивичених димензија одиграва поетска представа речи и мисли? Да ли знате да је овај књижевни жанр дошао из Јапана, да је пре нешто више од три стотине година настао одвајањем прва три реда (hokku) од веће поетске целине (ренга), да се у двадесетом веку раширио по целом свету и да га данас пишу милиони људи јер је његова главна карактеристикаједнoставност, али да се иза једноставности тих слика и скица, попут ледених брегова, крију нова значења?
Да, то је хаику, песма “кратка као уздах”, како ју је (1928. год) окарактерисао Милош Црњански, њен први преводилац на српски језик. На голој грани Та летња трава.
шћућурен седи гавран. Трагови пустих снова Јесење вече. силних ратника. Следили су бројни покушаји реформисања хаикуа (нпр, у 19. веку Шикија /Shiki/, оцa модерне хаику поезије), али се и до данас одржао традиционални јапански хаику. А он, добар хаику, поред једноставности, садржи у себи дух зена, пантеизам хиндуизма, мистицизам и парадокс таоизма, саосећајност будизма, строгост конфуцијанизма, примитивност шинтоизма… Немојте да вас све ово обесхрабри! Покушајте и ви са писањем хаикуа! Ево неких практичних упутстава које наводи Џејмс Хекет (Ј. W. Hacket): - Садашњост је мерило хаику искуства; будите увек свесни садашњег тренутка. - Имајте увек на уму да је природа предмет хаикуа. Носите са собом бележницу да бисте ухватили своја хаику искуства. - Добро осмотрите природу. Чуда невиђена дешавају се сама од себе. - Нека вас природа прожме. Дозволите објекту да изрази ваш живот. - Пишите о природи онаква каква она јесте. Будите искрени према животу. - Пажљиво бирајте сваку реч. Примењујте речи које јасно изражавају оно што осећате. - Примењујте глаголе у садашњем времену. - Примењујте глаголе који се односе на одређено годишње доба, на одређено место или доба дана. - Примењујте само свакодневни говор. - Пишите у три реда са укупно 17 слогова. Тим распоредом могу се добро изразити многа хаику искуства, али не и сва. - Избегавајте римовање. Читајте сваки стих наглас да се уверите да звучи природно. - Имајте на уму да је прави квалитет хаикуа животност, а не лепота. - Никада не примењујте алузије. Прави хаику је интуитиван, никада апстрактан или интелектуалан. - Не заборавите хумор (али не виц!). - Радите на свакој песми док тачно не изразите оно што сте желели приуштити другима да виде или осете. - Хаику је прст који показује месец. Када је прст украшен многим златним предметима, не видимо оно што он показује. - Пажљиво ослушкујете своја чула, а дух ваш нека се концентрише на медитацију. Зен хаику дух треба да буде бистро планинско језеро: да не одражава мисли него месец и сваку и најситнију ствар/појаву. Хаику и Црњански
О хаикуу се на просторима Балкана сазнало најпре из књиге превода угледног српског књижевника Милоша Црњанског (“Песме старог Јапана”, 1928). Иако је она наишла на велико интересовање, није било покушаја писања ове јапанске књижевне форме све до педесетих година 20. века. Прву књигу хаикуа (до данас необјављену) написао је Милан Токин, књижевни преводилац и књижевник из Вршца, педесетих година прошлог века. Владимир Девидé из Загреба био је први популаризатор ове поезије (“Јапанска хаику поезија и њен културно-повјесни оквир”, Загреб, 1972), а први хаику часопис излазио је у Вараждину од 1978. до 1981. Деведесетих година прошлог века хаику доживљава прави процват: Милијан Деспотовић из Пожеге издаје први панорамски преглед хаику поезије у Југославији (“Грана која маше”, 1991), књигу хаику песама издаје и Десанка Максимовић (“Озон завичаја”, Београд,1990), покрећу се први часописи у Србији: “Паун” (Пожега), “Хаику новине” (Ниш), “Хаику информатор” (Нови Сад), “Освит” (Београд), електронски двојезични (српско-енглески) часопис “Haiku Reality”/“Хаику стварност” (Саше Важић, Батајница), затим у Хрватској (“Врабац”,“Хаику”), у Словенији (“Летни часи”), те, најзад, у Македонији (“Мравка”). Оснивају се хаику клубови и удружења, наши аутори добијају бројна признања и награде у свету (нарочито у Јапану), сваке године штампа се по неколико десетина књига хаику поезије, организују се хаику конкурси и фестивали (први је покренуо Славко Седлар у Вршцу, а касније је започео и у Оџацима који још увек егзистира, ове године по јубиларни двадесети пут). Од часописа, међутим, наставили су да излазе само “Хаику новине” и “Haiku Reality/Хаику стварност“ а повремено “Освит” и “Цвет шљиве” (Ваљево, уредник Дејан Богојевић). Поред домаћих и страних аутора (на језику оригинала и у преводу, нпр, из Шведске: Tomas Tranströmer, Kaj Falkman, Tove Mohre, Thor Henriksen, из Норвешке: Edward Taskerud, Linda Sinnove, Reidunn B. Madsen, Margot Stople, из Данске: Hanne Hansen, Soeren Juun, Morten Paulsen), објављују и аутори из дијаспоре: Васа Михаиловић (САД), an'ya – Анђа Петровић (САД), Зорка Чордашевић (Немачка), Милан Илић (Аустрија), Горан Полетан (Аустралија), Мијодраг Сава Радивојевић (Белгија), Миливој Обједовић (Холандија), Елеонора Лутхандер Шведска). У Србији излазе три листа који су искључиво окренути хаику поезији «Хаику Новине» «Освит» «Цвет шљиве» Белешка о аутору: Повезани линкови |
