Једна петина Швеђана својим коренима потиче из других земаља. Они који су дошли и остали овде учинили су да Шведска постане разнобојнија и забавнија.
Пише: Стуре Шелберј
За већину је у новој земљи велики проблем језик. Неки науче шведски брже од других. Једна од њих је и Добрила Јованчић. Ово је њен покушај "романа о стварности", селидби из Београда у Карлстад.
„Дуго путовање кроз живот“ назив је њеног романа. Добрила је била удата за Милована који је 50-тих година био југословенска звезда у атлетици док му повреде мишића нису прекинуле каријеру. Он постаје тренер у „Црвеној звезди“, затим у Тузли и на крају у Карлстаду у клубу „Гета“. Син Ненад рођен је у Београду.
Једино што је Добрила знала о Шведској пре доласка у њу било је име главног града, као и да се једно од највећих језера Европе налази тамо. Пошто је студирала енглески на Универзитету у Београду, први посао у Шведској био је да буде наставник енглеског језика у једној од образовних установа на обали језера Венерн.
Први утисак јој је био да је дошла у земљу снова, а социјални додатак фантастичан проналазак. Нигде просјака на улицама! Убрзо, међутим, открива да и земља из снова и њени становници имају недостатке. Могу ли заиста Швеђани да буду тако наивни, тако самоуверени?
Добрилина лепа отаџбина за њих је била само једно лоше место иза гвоздене завесе! Касније је установила да и Југословени могу исто толико мало знати о другим земљама.
Док је била у Карлстаду Добрила је чезнула за Београдом. За време одлазака тамо са фамилијом схватила је да је она и део Карлстада.
Син Ненад је одрастао и сам постао родитељ. Добрила као бака покушавала је да васпитава унуке на својим искуствима о рату и глади. Њени напори нису били тако плодоносни. За младе је оно што се дешава сада или у будућности важније од прича шта је било некад.
Шведски језик писца Добриле Јованчић је сасвим прихватљив. Понекад греши у реду речи, ритам језика ту и тамо није најбољи, али оно што она хоће да каже износи јасно. Она се сада може сматрати готово правим становником Вермланда.
Стуре Шелберј (Sture Källberg) је познати шведски писац. Поред остало гаутор је књиге „У Данкиној кући“ (I Dankos hus) у којој описуј еЈугославију осам година послиј есмрти Тита, њеног предсједника. Међу бројним књигама на шведском језику о Југославији ова се издваја озбиљним и, при томе, реалним приказом система власти у једној комунистичкој земљи.
