|
Нагли развој технологије и медија, нарочито визуелних, савременог потрошача приволио је да он постане несвесан (и неупитан) давалац властите пажње и енергије. Свет спава и кад држи очи отворене, једе идући улицом, енергију троши немилице, времена за све па и за себе лично има све мање, нема се снаге за гледање са разумевањем. Где је ту књига? Она староставна што душу храни, језик оплемењује и чува? У запечку, у скупоценим витринама да их украси! Како се без књиге не може ваљано ићи напред слутимо да је њена будућност у звуку или још боље речено у живој речи – у звучној књизи која као таква може бити адекватан одговор времену и свакодневни пратилац човека кроз време. Само са звучном књигом могуће је приближити се броју од 1001 књиге које би човјек, према једном истраживању ББЦ, требао прочитати у вријеме свог овоземаљског живота. Пише: Милутин Лазић Да ли сте знали да човеков мозак, од укупне енергије која му је потребна за рад, чак 80% потроши на обраду ВИЗУЕЛНИХ садржаја?! Верујем да нисте. "У почетку бијеше ријеч" Искрено речено, то нисам знао до пре неку годину, док нисам прочитао резултате истраживања групе неуролога једног угледног медицинског центра из Америке. Тада ми је постало јасно због чега данашњи свет пати од "хроничног умора", због чега је несклон размишљању, због чега спава и када држи очи отворене: једноставно, нема енергије! Потроши је да бар донекле процесуира "визуелни цунами" који га запљускује из секунде у секунду. Тада ми је постао јасан и разлог због којег људи све мање читају књиге: немају снаге! Наравно, проблем није у помањкању квалитетних писаца или садржаја, проблем није у неинспиративном окружењу или музама које су отишле на продужени миленијумски одмор- проблем је елементарни- недостатак енергије. Док гледа ТВ-програм, човек само у једној секунди види, а његов мозак обради и запамти, 25 различитих слика, што је по једном минуту 1500, а за један просечан филм износи чак 135.000 слика!!! Шта год да се нађе у нашем видном пољу - мозак региструје, памти и троши енергију: док се возите кроз шуму рекламних билборда, док шетате улицом где се на вас устремљују шарени излози продавница, док листате новине и часописе... телевизијски тероризам сам већ поменуо. Једноставно, човек је већ толико исцрпљен да више нема снаге да гледа са разумевањем, а читање је управо то - гледање са разумевањем. Развој технологије, нарочито информационе, условио је да је већина медија, нарочито визуелних, усисивач наше пажње и енергије а ми несвесни и неупитани даваоци исте. Али, премда је добри Створитељ (иначе љубитељ књижевности а нарочито поезије) све створио у равнотежи, и батину звану "модерна технологија" је створио са два краја: наиме, данас нам је, као никада до сада, дато да применом те исте технологије, поново себи омогућимо уживање и уздизање уз и кроз књижевну реч а да истовремено наш намучени визуелни апарат оставимо на миру. Како? Одговор је лак: путем звучних књига, јер се оне не читају - већ слушају! Звучна књига може бити смештена на компакт диск, меморијску јединицу рачунара, мп3, чак и у мобилни телефон. Звучну књигу је за будућег читаоца прочитао и снимио такозвани наратор - што би се на лепом српском рекло, приповедач. Можете ли се сетити како сте, као деца, уживали док су вам родитељи, баке или деке читали бајке и песме. Тада је ваша машта, ослобођена визуелног замарања, могла слободно путовати до најфантастичнијих предела земље Недођије па чак и до Земље вечног лета. Сада, уз звучне књиге, имате могућност да то доживите поново, да се бар у тим тренуцима осетите слободним и "налик деци". Замислите само колико књига, реално, не можете прочитати али бисте их, реално, могли одслушати! Уместо да слушамо често бесмислене досетке локалног радио- водитеља у аутомобилу или код куће, можемо, примера ради, слушати Пекићеве Његоване како траже Златно руно. Уместо прегласног оговарања две тинејџерке у купеу, можемо, са слушалицама на ушима, чути "изгубљене гласове" Стивенсонових острва... Сложићете се, верујем, то су заиста добре алтернативе! Звучна књига је јефтин и еколошки производ. Због ње неће погинути нити једно једино дрво, чак ни најмања гранчица. А, уколико се звучна књига скине са интернета, чак ће и мали акрилонитрилчићи (од њих се праве компакт дискови) остати поштеђени, и ето радости и живота за све! Звучном књигом, не треба заборавити, изнова је створема могућност која нам је свима дата: да, на крају крајева, поново стигнемо до Почетка, где нас, како је већ речено, чека Звук, то јест Реч. Дијаспора, број 58, септембар 2007. године |
