Књиге ”бришу” границе

Kњига Звонимира Поповића ”Шведски тигар”, написана на српском у Шведској, утемељена на грађи романа «Мокар песак» који је писац објавио на шведском, издата је у Црној Гори, без икаквих промена језика а представљена је на 44 Београдском сајму књига. «Потврђује то, каже познати писац за «Дијаспору», да је на простору Балкана који није издржао етнополитичка искушења, настао у последња два столећа један шири духовни простор који, уз трунку разума и прегршт племенитих напора може да надживи демоне једне тужне и јадне прошлости»

У Београду, на Београдском сајму књига, има један леп обичај који се уприличи пре његовог затварања. Почасном госту на предстојећем сајму уручује се свечана књига.

Наредне године, на 55. међународном Београдском сајму у октобру биће то Шведска, земља која је изнедрила најпрестижнију награду у књижевности. Амбасадор Шведске у Србији Кристер Брингеус, на затварању сајма, примајући од свог колеге из Грчке свечану књигу почасног госта, истакао је да ће се његова земља потрудити да љубитељима књиге у Србији представи не само своје класике по којима је славна у свету (Стриндберг, Лагерлеф, Линдгрен...) већ ће акценат ставити на савремену књижевност. Шведски писац српског порекла Звонимир Поповић у изјави за Дијаспору, поводом вести да је Шведска добила статус специјалног госта на сајму у Београду који израста у све значајнију културну регионалну па и међународну манифестацију рекао је:
- Ја лично ни најмање не сумњам да ће се Швеђани темељито припремити да на тој великој културној манифестацији пруже што потпунију и реалнију слику шведске књижевне стварности, обухватајући и класике и савремену шведску књижевност. Колебам се мало кад је реч о превођењу шведске литературе на српски, јер се на том послу у Србији мало систематски радило, што је морало оставити траг и на квалитет превода.

Швеђани љубитељи књиге, a посебно књижевни критичари, јако су добри зналци кретања у књижевности било које земље у свету. Илустроваћемо то са три примера из српске књижевности. Oд десет најзначајнијих дела написаних на српском језику и мунулом веку (видети преглед дела српских писаца на шведском језику), шест се може прочитати на шведском језику. У несвакидашњој антологији необичног али изазовног наслова «1001 књига коју морате прочитати пре него умрете» Јоран Хег приказао је исто толико књига а читаоцу приближио и своје разлоге укључивања баш тих књига у антологију. Приказан је Павићев «Хазарски речник» који се, забележимо и то, појавио и као електронска књига (е-book). Нема сумње крупан допринос препознатљивости српске књижевности на шведском дали су овдашњи слависти и преводиоци. Прва књига на шведском Давида Албахарија, која се појавила ових дана (роман «Мамац»), прихваћена је од критичара веома добро а овог приповедача упоређују са Данилом Кишом и његовом књигом «Гробница за Бориса Давидовића» (на шведском од 1985).

Шта Швеђани читају?
Три књиге које се, према водећем шведском порталу за продају књига путем интернета, Адлибрис, највише купују јесу «Изгунљени симбол» (Den förlurade symbolen) аутора бестселера «Да Винчијев код» Дана Бровна, «Последња цигарета”, (Den sista cigarretten) Класа Естергрена док је на трећем мјесту књига aктуелне добитнице Нобелове награде за књижевност Херте Милер «Данас бих најрадије срела себе» (Idag hade jag helst velat träffa mig). Подаци су за месец октобар. И даље је, што се тиче посуђивања књига на читање из овдашњих библиотека, на топл листи Стиг Ларшон са својом трилогијом. Колико су год његова дела тражена у Шведској исто толико су тражена у свету. Рачуна се да ће само у овој години приход на име ауторских права бити око 200 милиона круна. Стиг Ларшон је, након што је завршио трилогију, изненада умро од срчаног удара. Изванредан пријем својих дела код читалачке публике није доживео. Колико год изазивају пажњу читалачке публике Ларшонова дела, ништа мање није интересанта ни oставинскa расправa иза овог писца. Ларшон је живео у невенчаном браку без деце и према шведским законима правни наследници су Ларшонов отац и брат. Последњих неколико дана може се прочитати у дневној штампи да су отац и брат Стига Ларшона невенчаној супрузи покојног писца понудили 20 милиона круна. Понуда није уследила у директном контакту, него путем штампе. 
-------------
Десет најчитанијих књига у Шведској

Стиг Ларшон
Женомрзци 
Män som hatar kvinnor

Стиг Ларшон
Ваздушаст дворац дигнут у ваздух 
Luftslottet som sprängdes

Лекберј Камила
Морска сирена 
Sjöjungfrun

Стиг Ларшон
Девојка која се играла ватром 
Flickan som lekte med elden

Оса Ларшон
Док те не прође гнев 
Till dess din vrede upphör

Мари Јунгстед
Тамни анђео 
Den mörka ängeln

Лиза Марклунд
Сунчано место 
En plats i solen

Роберт Нора
Закопан у заборав 
Begravt i glömska

Јохан Теорин
Ноћна мећава 
Nattfåk

Мари Јунгстед
Двострука тишина 
Den dubbla tystnaden
--------------

Да ли ће се неко од ових или других дела написаних на шведском језику појавити на предстојећем сајму у Београду на српском језику, остаје да се види. Чини нам се да за српскe и уопште читаоцe дела насталих на неком од језика из српско-хрватског језичког корпуса могу бити итересатне и oве две књиге; Роман Фаусте Мариановић, «Последњи метак чувам за комшију» (изванредан антиратни роман у којем се радња одвија у БиХ) и «Тито – народни диктатор» Бјорна Кума. Роман Фаусте Мариановић појавио се ове године код издавача Бониер. Прво издање је просто разграбљено, појавило се у међувремену и као џепна али и звучна књига. Шведски критичари дали су високе оцене овом роману једнако као и публицистичком делу Бјорна Кума о Титу које се појавило код Хисториске медије.

Tрункa разума и прегршт племенитих напора за неговање духовног просторa 
Што се тиче савремене шведске књижевности она је била присутна и на овогодишњем сајму у Београду. У издању куће „Глигорије Дијак“ из Подгорице појавила се књига ”Шведски тигар” Звонимира Поповића. 
На истом сајму пре последњих балканских ратова Поповић је био присутан као преводилац дела истакнутих шведских писаца Свена Делбланка (Sven Delblanc) и Торгнија Линдгрена (Torgny Lindgren). Због тога смо Поповића замолили да изнесе своје утиске са овогодишњег сајма.

- Посећујем сваке године београдски сајам књига, али ове године је, на тој великој међународној манифестацији књиге, књижевности и културе уопште, први пут представљена књига коју сам ја написао што ме радује. На промоцији „Шведског тигра“ на штанду издавача осетиo сам да учествујем у нечем што се данас не догађа често, бар не у балканском поднебљу: књига написана у Шведској српском екавицом и утемељена на грађи мога романа „Мокар песак“, написаног и изданог на шведском, издата је у Црној Гори, без икаквих промена језика и представљена је, ето, на сајму књига у главном граду Србије. Као да не постоје границе. У промоцији поврх тога, испред шведске државе суделовала је и Хелене Ларсон, једна од укупно осам аташеа за културу који раде у амбасадама шведске широм света. 
Нешто се очигледно догодило мимо мржње и ратних разарања. Осим политичког простора који није издржао етнополитичка искушења, настао је, у последња два столећа, један шири духовни простор који, уз трунку разума и прегршт племенитих напора може да надживи демоне једне тужне и јадне прошлости. Не сумњам ни за тренутак у постојање духовних вредности и интелектуалних снага које су у стању да тај простор развију и оплемене независно од физичких граница и материјалних интереса.