|
Интернет и књига |
|
Од 20. маја 2009. године на глобалној мрежи (http://www.ask.rs/) налази се дигитална Антологија српске књижевности која садржи 110 дела. Поред осталих, ту су сабрана дела Светог Саве и средњовековна житија српских светаца, дела Петра Петровића Његоша, Доситеја Обрадовића, Стевана Сремца, Сима Матавуља, Бора Станковића, Бранка Радичевића, Милана Ракића, Јована Дучића, Васка Попе, књиге за децу Јована Јовановића Змаја и дела других значајних српских писаца. У антологији су заступљене и одабране српске народне песме и приче, а читаоцима су на располагању и капитална дела српске књижевности из XVIII и XIX века, као и најважнија дела с почетка XX века, која нису под ауторским правима. У библиотеци се налази и један број књижевних дела из XX века за чије су објављивање дали сагласност одабрани аутори: Светланa Велмар-Јанковић, Грозданa Олујић, Добрицa Ћосић, Добрилo Ненадић, Љубомир Симовић, Љубивојe Ршумовић, Милосав Тешић, Жаркo Требјешанин. Сва дела из АСК се могу преузети према инструкцијама датим на улазу у библиотеку. Дијаспора: Србија је са АСК добила важан извор информација о капиталним делима српске књижевности, као и могућност њиховог бесплатног преузимања преко интернета. Реците нам како је рођена идеја, ко је био њен носилац, ко је све био укључен у рад на овом пројекту и колико је трајало његово спровођење. Дијаспора: Јесте ли задовољни одзивом представника институција које се баве питањима културе промоцији АСК? Да ли је било корисних дискусија и предлога?
Јовановић: Ово је био рад изван званичних институција културе. Да будем искрен, нисмо им се ни обраћали за помоћ. Захвалан сам министру просвете проф. др Жарку Обрадовићу и ректору Универзитета у Београду на подршци на промоцији АСК. И, пре свега, госпођи Светлани Велмар-Јанковић која је врло лепо говорила о овом пројекту. Дијаспора: На какав одјек је код нас и у свету наишао пројекат дигитализације значајних дела српске књижевности АСК? Каква је реакција медија, значајних институција и појединаца?
Јовановић: Људи су одушевљени. Једна оваква национална библиотека је била неопходна и нама у Србији и, још више, Србима ван Србије. Реакција званичних институција нема још. Дали смо им предлог да се банери сајта АСК поставе на сајтове министарстава за културу и за дијаспору. Надам се да ће показати интересовање да своје посетиоце обавесте о преко сто дигитализованих класичних дела српске књижевности. Дијаспора: Пратите ли статистички број посетилаца (и земље из којих се они јављају)? Ако да, какве су њихове реакције?
Јовановић: У првих месец дана је било 125 хиљада посета сајту, са око 40 хиљада уникатних посетилаца. Мислим да је то сјајно. Посетиоци су из Србије, Канаде, Аустралије, Швајцарске, Сједињених Држава, Русије итд. Велики поздрав за све њих. Дијаспора: Које сте проблеме морали превазилазити у току спровођења овога пројекта?
Јовановић: Било је више преданости послу него проблема. Једино смо морали да водимо рачуна о ауторским правима. Захвалан сам нашим савременим писцима Светлани Велмар-Јанковић, Гроздани Олујић, Добрици Ћосићу, Добрилу Ненадићу, Љубомиру Симовићу, Љубивоју Ршумовићу, Милосаву Тешићу, Жарку Требјешанину и Бранки Лалић, наследници ауторских права Ивана В. Лалића, што су дали дозволу за бесплатно постављање на сајт њихових дела, као и Задужбини „Милош Црњански“ од које смо накнадно добили дозволу. Реч плус
Пројекат Антологија српске књижевности (АСК), леп и драгоцен поклон српској култури, дочекале су и критичке примедбе. Поклону се, вели народна, не гледа у зубе. У случају заједничког поклона Мајкрософта и Учитељског факултета из Београда - Антологије српске књижевности на глобалној мрежи - то свакако није случај. Једном лепом пројекту пронађенe су и проналазе се бројни недостаци. Типично за нас Србе! Кад год неко нешто лепо, паметно и корисно направи, нађу се они који измишљају којекакве недостатке не би ли бар мало умањили вредност обављеног посла. У критикама, од којих неке нису баш за одбацити, поставља се, наиме, питање да ли је Мајкрософтов центар за развој софтвера у Београду био најбољи избор за дигитализацију пројекта АСК.
Реакције стручних лица, а посебно примедбе које стижу из Заједнице слободног софтвера указују на то да је филијала Мајкрософта из Београда информатичком подршком пројекту на ”мала врата” провукла сопствене стандарде, који у овом тренутку нису широко прихваћени. Тако се тврди да посетилац који жели да прегледа неко од дигитализованих дела наводно мора да има најновију верзију пакета "Microsoft Office" јер су сви документи у "docx" формату. Дела су, истиче се, могла бити постављена на сајт као обични текстови или у HTML, PDF или у ранијој верзији "doc" формата. Дакле, у неком облику приступачном ширем кругу потенцијалних посетилаца и корисника. Решење проблема није далеко, довољно је све те документе пребацити у неки други, приступачнији формат и окачити их на веб, сматрају у Заједници слободног софтвера. И ту сада, наизглед, настаје проблем за људе који су основали Антологију српске књижевности на интернету. Ако они не буду радили на томе да дела буду приступачна у неком стандарднијем облику, то ће сутра неко други да уради. Неко ће им отети или "украсти" пројекат, а да се том неком не може ни замерити а нити га законски гонити. Просто, неки ентузијаста ће то врло брзо да из "docx"пребаци у неки други формат, који није везан уз најновији Мајкрософтов софтвер. Такође, неко ће дела пребацити из ћирилице у латиницу и учини их доступним и у том облику. Но, било како било, шта год да се догоди и уради са библиотеком АСК, учиниће се услуга делима српске књижевности. Према оценама упућенијих у ову област, нема места за све примедбе које се шаљу на адресу АСК. - За кориштење докумената, односно књига из библиотеке АСК не мора се имати најновија верзија Офис пакета - каже сарадник Дијаспоре ИТ-инжењер Зоран Маринковић из Стокхолма. Читање се може обавити и преко старијих верзија Офиса (од верзије 2000 па надаље) уз помоћ бесплатног додатка који се аутоматски инсталира на рачунар а, према речима Маринковића, то може урадити сваки корисник рачунара. Мајкрософт је понудио бесплатне програме за читање "docx" докумената и за конверзију из једног писма у друго, али то већ тражи и веће знање из рачунарства и бржи интернет, чиме се сужава круг корисника којима ће библиотека бити доступна, истичу критичари пројекта АСК. Наш сарадник посебно наглашава како лично није присталица Мајкрософтових решења и да у свом послу користи искључиво отворени код (Open Source), али у случају библиотеке АСК и техничких решења која су, на крају, допринос очувању српског писма и ћирилице уопште, Мајкрософту треба одати једно велико признање, закључује Мариковић. Декан Учитељског факултета на критике одговара како су”и на Учитељском факултету и у Мајкрософту хтели да АСК изгледа лепо. Што се тиче техничких услова и програма, требало би да сви размислимо да ли понешто може да се поједностави и унапреди. АСК је сада као дете које се одваја од родитеља, а тај пут је увек ризичан. Лепше речено, ми смо овај сајт поклонили српској култури, а она ће, надамо се, знати како треба да поступа са њим”, закључује Александар Јовановић. Дијаспора: Да ли је пројекат био скуп за наше, српске, прилике и како је финансиран?
Јовановић: Финансиран је од Мајкрософта и Учитељског факултета. Пројекат није био скуп ни за наше српске прилике, а камоли за светске. Истине ради, треба рећи да су стручни хонорари нас учесника у програму били више него симболични, али ми смо задовољни што овај сајт постоји. Пресрећни. Дијаспора: У образложењу пројекта АСК каже се да је библиотека „у функцији промоције књижевних и културних добара у међународним оквирима, као и подизања књижевне, опште и дигиталне писмености грађана Републике Србије.” Како су књиге презентоване само на српском језику и ћирилици, са могућношћу претварања у латинични фонт, поставља се питање њеног доприноса међународној промоцији наше књижевности. Све што страни читалац који не зна наш језик може да добије као информацију о делима је, рецимо, у рубрици “азбучник дела”, њихов назив на енглеском језику. Тако се чини да ће “домет” овог изванредног пројекта остати у границама Србије, њене дијаспоре и оних који знају српски језик. Зато питање: Намеравате ли да објављујете и преведене књиге?
Јовановић: Циљ ове библиотеке јесте доступност сто, сто педесет великих дела српске књижевности на интернету ђацима и студентима у Србији, нашој дијаспори, славистима. Мислим да је од нас, бар у овом тренутку, то довољно. Дијаспора: Циљ пројекта је и подизање књижевне, опште и дигиталне писмености. Велико је, наиме, питање, колико је већина људи у земљи дигитално писмена? Уверени смо да не грешимо кад кажемо да књижевна и општа писменост немају много везе са дигиталном обзиром да нису сви који су књижевно и опште писмени у могућности да имају компјутер, интернет и да буду и дигитално писмени. Уосталом, у Србији испод 20% укупне популације има приступ интернету. Ко и на који начин треба да настави посао којим сте ви изградили основу за подизаље дигиталне писмености у Србији у целини?
Јовановић: Не делим ваш песимизам. Већина циљних корисника ове библиотеке има интернет. Министарство просвете је већ започело акцију да свака школа добије бар један компјутер и интернет. Студентима већине факултета у Србији сајт матичног факултета је основна комуникација са службама факултета и наставницима. Процес коришћења интернета је незаустављив. Али и држава мора да учини много. На пример, да нађе средства да, за почетак, сваком наставнику у основној школи поклони лаптоп, свакој школи по пет бимова, па после и професорима у средњим школама. Ако у овој куповини сама себе ослободи додатног пореза, затим још смањи цену на велику куповину..., може се десити да целокупна неопходна сума буде мања од једне велике крађе... Дијаспора: На глобалној мрежи огроман је број капиталних дела српске књижевности које су урадили ентузијасти, поједици, чак и породице, као што је, рецимо, породица Радовановић која је пре пуне деценије објавила Горски вјенац. Часопис за који говорите објавио је вредно дело професора Радомира Батурана о српском средњевековном песништву, избор поезије из тог периода. Ту је и грандиозни пројекат Растко, да споменемо само три примера. Да ли је библиотека АСК место где би све то, што се тиче српске књижевности на глобалној мрежи, требало сакупити на једном месту и понудити корисницима?
Јовановић: Па, ваљало би о томе размислити. У сваком случају, сматрам да би требало да постоје различити пројекти различитих дела, и ликовних, и музичких... Замислите пројекат 500 дела српског сликарства, са основним подацима о свакој слици, о томе када је настала, о техници цртања, димензијама, ликовном правцу, опису њених предметности, ликовног смисла итд. И све то у доброј резолуцији. Дијаспора: Намеравате ли да допуњујете фонд ове библиотеке који сада има 110 дела?
Јовановић: Мајкрософт нам је пружио немерљиву стручну и техничку помоћ. Сајт изгледа прекрасно, књиге су лепе, лако се читају. Доста зависи од њих. Ми смо спремни да сајт и даље допуњујемо. Добили смо дозволу за Сеобе и Лирику Итаке Милоша Црњанског, за дела Бранка Ћопића, а има још дела из прошлости којима је место на сајту. Волео бих да дођемо до (бар) сто педесет дигитализованих књига. ------------- Публиковано у јуну 2009. године
|
Декан Учитељског факултета из Београда др Александар Јовановић говори за наш часопис о Антологији српске књижевности коју је овај факултет објавио на глобалној мрежи 
