 |
Поеме Матије Бећковића које је одабрао и адаптирао за сценско извођење доајен српског глумишта Петар Божовић и донио их међу наш народ у шест скандинавских градова, бациле су потпуно ново свјетло на улогу појединца у организацији гостовањa позоришних представа у иностранству.
За вријеме два викенда у фебруару (2019.), Петар Божовић био је гост код Срба и Црногораца у Гетеборгу и Седертељу (Шведска), Копенхагену (Данаска), Кристиансанду, Ставангеру и Бергену (Норвешка). Међу нашим усељеницима у Скандинавији није било сличног културног догађаја с којим би се могао упоредити наступ Петра Боживоћа. Интересовање за наступ познатог глумца било је наглашено примјетно у свим мјестима. Представе су, углавном, одигране у аутентичном позоришном миљеу.
Начин на који је остварено гостовање познатог глумца иза којег је стала Гордана Антуновић из Гетеборга, интересовање за његове наступе а и то што су представе одигране увријеме два викенда, отворили су питање о начину организације оваквих и сличних културних догађаја међу нашим људима у Скандинавији. Има појединаца, попут Гордане Антуновић, који раде на гостовању умјетника из Србије. То су, да издвојимо најистакнутије, глумица Јелена Иванишевић, драматург Весна Станишић или учитељица српског језика Слободанка Боба Спендруп. Ово троје је својим радом потврдило мудру мисао пица ”Народ – то су изузетни појединци. Никад сви.” (Шведски путопис Драган Лакићевић).
Прије осам година, кад је изашао пред публику у Српском удружењу ”Крајишници” из Халмстада, пјесник Матија Бећковић, изненађен бројношћу публике, рекао је; ”Ко би помислио да се оволики свет вечерас овде окупио само да би на свом језику слушао поезију, поред толико других понуда суботом увече.”
Дружећи се са Србима у Скандинавији, Петар Божовић се могао увјерити и увјерио се у несмањено интересовање за ријеч изговорену на српскомјезику.
Кад je први пут забиљежeна Матијина мисао, часопис Дијаспора изразио је наду како ће нека од националних организација Срба, створити услове за смјештај умјетника из Отаџбине у својим просторијама, који би одатле могли одлазити у оне средине гдје их желе чути и видјети.
Нада још увијек живи. Данас је извјеснија јер нараста број српских удружења којa су власници простора који користе. Међу њима издваја се Српско културно удружење из Седертеља које је већ инвестирало преко милион круна за властити кров над главом.
Подршка идеји Српске куће стиже и од познатог глумца са којим смо сједилиу хотелу Парк, у Седертељу, којих стотињак метара далеко од Српске куће која, овог пута, због интересовања за наступ познатог глумца и скученог простора не одговара. И још мање смо удаљени од позоришне сцене Октобартеатра коју је удружење закупило ту вече за његов наступ.
Доајен српског глумишта промишљајући о актуелном тренутку нашег народа развејаног по бијелом свету и онима који се желе њима придружити, за Дијаспору је рекао и ово:
- ”Моји домаћини, драги људи радни и одговорни. Јасно ми је зашто их је прихватила Шведска, Данска или Норвешка, али ми није јасно зашто их се Србија лако одриче. Овде тако опипљиво осетите трагедију нашег народа. Нико из Србије није отишао што је желео, него што је морао. Годишњи одлив становништва, према неким изворима је 50.000 (педесетхиљада). Да појасним; ради се о високообразованим и висококвалификованој радној снази. Не можете а да се не упитате, зар ови људи нису потребни нашој земљи. Свакако јесу! Али се не могу запослити док “спаситељи” који воде Србију стално мељу исту песму о отварању нових радних места, повећању броја запослених и гле чуда, о повратку наших стручњака у домовину. Сву лепоту сусрета са публиком и дивног дружења са нашим људима пратила је горчина оваквог осећања наметнутог сликом са лица места. Упркос томе моја жена и ја носимо дивне утиске са драгим људима са којима смо се срели. Већ се чујемо телефоном, мењамо поруке, верујемо да ће са многима то прерасти у пријатељство”.
Године, чак и деценије су минуле како сам се добровољно нашао у улози хроничара о животу Срба у дијаспори. За тренутну општу слику Српске дијаспоре у Скандинавији познати глумац дао је тачну оцјену. Узевши у цјелини, поготово када је ријеч о гостовању позоришних представа или када је ријеч о гостовању књижевника слика је невесела. Рад је препуштен ”изузетним појединцима”, ријетко националним организацијама Срба или њиховим удружењима.
Ипак, захваљујући појединцима Скандинавија је добила, прије осам година, Фестивал филмова снимљених на Балканском полуоствру (BaNeFF Јелена Иванишевић). Овдје је гостовало на сцени чувеног Драматена чак и Народно позориште из Београда (Весна Станишић иза које стоји више успјешних пројеката у области културе). Или… остварено је гостовање Матије Бећковића (Слободнка Боба Спендруп). И сада, на почетку 2019. године, чак у шест градова Скандинавије представио се Петар Божовић (Гордана Антуновић).
Српско културно удружење из Седертеља, у градској општини Стокхолма, на добром је путу да преуреди постојећу Српску кућу, која је у њиховом власништву. Постало је ово Удружење власником и парцеле од 850 квадратних метара на којој се налази њихова кућа. Тај плац платили су 310.000 SEK док је за уређење купљеног простора већ издвојено пола милиона круна. Данас удружење, каже његов предсједник Драган Лабан, располже са 500.000 SEK које су намјењене искључиво за остварење пројекта Српска кућа.
Српско културно удружење из Седертеља са више стотина чланова, већ годинама, дјелује као једна велика фамилија ”у којој се зна ко коси а ко воду носи”. План да имају своју кућу на којем раде и у који су до сада уложили око милион и по круна, добар је наговјештај да би Срби у Шведској, захваљујући овом културном удружењу,могли коначно одговорити на питање; Којекуда са креативним радом, како га и на који начин ставити ”на ползу” роду своме?
Ацо Драгићевић
За наступ Петра Божовића у пет скандинавских градова тражила се карта више.
---------------------
Реч плус о једном пројекту
Иницијатива креативне комуникације
(или како се рад појединца може поистоветити са делом народа)
 Пише: Гордана Антуновић
|
”Дошла сам са својом породицом у ову земљу пре деветнаест година, тражећи мир и боље место за живот. Као и другим људима, није било једноставно, ни лако. Нисам желела да започињем живот у туђини из почетка, желела сам да наставим тамо где сам стала. Та мисао била ми је прихватљивија. И било је тако.
Све време сам размишљалада се треба бавити културним радом, градити мостове између две земље и две културе. Покушавала сам да успоставим контакт са многима, од појединаца до клубова. Нисам наилазила на разумевање. Пре четири године основала сам удружење Иницијатива креативне комуникације(Creative communication initiative). Од почетка орјентисани смо на културу, пре свега на позориште и књижевност, дакле лепу реч матерњег језика.. Пуна ентузијазма и енергије почела сам да организујем позоришне представе на којима је, у почетку било тридесетак људи, па педесет, па стотине…Све сам то сама финансирала. Само једном, до сада, добила сам помоћ у висини од пет хиљада круна. Било је, поготово из почетка, заиста тешко али ја сам веровала у ово што радим. Временом стигао је леп глас и од публике и од глумаца који се радо одазивају и долазе у госте.
До сада смо организовали петнаест позоришних представа, неколико мотивационих предавања, две вечери интеграције…И Идемо даље. Гостовали су еминентни уметници као што су Љиљана Благојевић, Лане Гутовић, Никола Ђуричко, Андрија Милошевић, Душанка Глид Стојановић, Милан Калинић, Весна Станковић, Јелица Сретеновић, Иван Босиљчић, Сузана Петричевић, Нела Михајловић и сада, у фебруару, Петар Божовић.
Сваки пут, после сваке представа, буде лепо сазнање како ово што радимо почиње да значи необично много и другима. Са гостовањем Петра Божовића успели смо, први пут, да спојимо шест градова у три скандинавске земље. Петару Божовићу уметнику, глумцу, људској громади, емотивцу каквог је ретко срести, правдољубивом, посвећеном свом позиву, публика у Скандинавији исказала је поштовање које нисам до сада видела међу нама у расејању.
Планови су ми да направим школу глуме за децу и за одрасле на српском језику, да радим на гостовању и дечијих представе и на крају да нађемо простор у коме ће се то одвијати. Многи из српских друштава и удружења па и из амбасаде знају за мој ангажман али ме нико до сада није позвао нити контактирао. Тражила сам маил-листе са именима наших људи али је никада нисам добила, чак нисам успела да на сртаницу Савеза Срба поставим информацију о гостовањима.
Остварила сам леп контакт са удружењем Рас из Осла те са српским удружењима из Седертаља у Шведској и Копенхагена у Данској.
Видећемо како ће то ићи даље. Одлучила сам да наставим са радом самостално а сви који желе сарадњу, отворена сам за сваки вид сарадње. Морам да нагласим да заједно самном у раду удружења учествују Сања Кутлија и Сузана Зимоњић-Митрић. Сву подршку имам од моје породице и других чланова удружења”.
Гордана Боба Антуновић,
аутор пројекта креативнa комуникацијa
и председница истоименог удружења
из Гетеборга
----------------
