Мени је прошлог лета 2004. године сметало што тренутно највећи интернет претраживач на свету, за своју званичну српску верзију има латинично издање, поред свих могућих „српско-хрватских” варијанти, које су опет све до једне латиничне.

Из разлога поменуте сметње, региструјем се тако као преводилац на Googleu и променим кодни распоред српског превода са latin-1 y UTF-8 (Uni-code). Кренуо сам, реч по реч, превођење са писма Људевита Гаја на писмо Вука Стефановића Караџића. Иако сама страница претраживача садржајем није опширна, у питању је ипак обиман посао. Само део који се односио на претраживање садржи преко 1.600 фраза, а код осталих Google група и више од 3.000 појединачних. У раду ме затече и годишњи одмор. Успео сам да преведем око 40–45% материјала који сам планирао. Остатак превода канио сам да довршим у току наредних недеља. Тако ја са дозом грижње савести одем за Србију и у Краљево на одмор. Неколико дана након доласка, поново седам за рачунар са намером да преведем још коју фразу. Тада, на моје велико изненађење (и одуше-вљење!), приметим да је готово до краја урађен превод претраживача. Наиме, преводиоци, који су имали жељу да српска верзија претраживача буде ћирилична, ностојали су и пре мене, али изгледа да им јe неко био потребан за стартни „сигнал“. Радује ме да сам га баш ја „испалиo”.