|
На страницама штампаног издања овог часописа, књижевник из Београда, Александар Гаталица у рубрици "Отаџбина пред вратима Европе", размишљајући како се треба Отаџбина представити свијету, између осталог, записао је: "Изнад свега, требало би да се представимо као вероватно једина земља у свету која равноправно пише ћирилицом и латиницом и на истоветан начин разуме Бердајева, Шопенхауера, Јонеска, Игоа и Толстоја. Нисмо ми по томе ни на Истоку ни на Западу, већ и на Истоку и на Западу, а не треба бити особито маштовит па претпоставити колико бисмо добра могли имати од тако престижне културне позиције у свету". Пише:Aцо Драгићевић У енциклопедијама ове земље, чији су слависти врсни познаваоци српске књижевности, чија је Академија још прије пуни виjек имала експерта који је био задужен да прати кретања у јужнословенским књижевностима, може се прочитати да "Срби имају најсавршенију азбуку у Европи". Ова новина све више привлачи пажњу шведског читаоца због два писма и два језика. Млади Срби у Шведској, међутим, знају се пожалити да нису у стању пратити текстове написане ћириличним писмом. Има, на срећу, и супротиних примjера - захтjева од младих који су рођени у Шведској да више текстова објављујемо ћириличним писмом. Реагујући на захтjеве читалаца Дијаспора је у штампаном издању реализовала серсију текстова под насловом "Учимо ћирилицу". Штампано издање Дијаспоре, у свом разовоју, што се тиче односа текстова објављених ћириличним односно латиничним писмом, користи резултате Анкете о употреби писма коју смо провели међу усељеницима српског поријекла у Шведској. У овој рубрици, међутим, посебно ћемо пратити живот ћирилице и збивања око ћириличног писма данас- како у Отаџбини и Отаџбинским земља тако и у Српској дијаспори. "Дијаспора" у своја два издања, штампаном и електронском, његује ћирилично писмо, потврђујући тако, премда се рађа далеко од постојбине и језика и писма, да нема никаквих техничких сметњи у овом послу. Двојезичност часописа, уз то и два писма на његовим страницама били су разлог познатој штампарији "Таблоид" која штампа Дијаспору да читаву страницу у фабриком листу посвети часопису као "једном прилино комплексном продукту" који су они успjешно усвојили. Свијет је, захваљујући рачунарима и интернету, постао велики комшилук. Ништа није далеко и неостварљиво. Сугеришемо вам да прочитате нашу кратку сторију "Српско благо на сигурном" у чијем стварању је учествовало више људи из различитих крајева свијета. Ријеч је само о једној страници књиге најљепшег и највеличанственијег ћириличног споменика -Мирослављевог јеванђеља. Дијаспора је, отргнула од заборава (многи су то први пут сазнaли захваљујући Дијаспори) готово невјероватну причу о једној истргнутој страници из Мирослављевог јеванђеља која се данас чува у Петрограду. * У Стокхолму, 16. јула 2002. године на дан промоције ћириличног електронског издања двојезичногшведско-српског часописа за културу Дијаспора. |
