|
Нови црногорски правопис, који је представљен почетком јула, имаће 32 слова и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано“. Нова слова су меко "Ш" (Ś ś) и меко "Ж" (Ż ż), с апострофом изнад, која ће се писати у латиничној и ћириличној верзији.
Пише: Новица Ђурић
Правопис, који је потписао министар просвјете и науке, Сретен Шкулетић, урадила је трочлана експертска група, коју су чинили професори Миленко Перовић, Људмила Васиљева и Јосип Силић. Јавност се с правом пита како то да ауторитети из те области попут Михаила Стевановића, Радослава Бошковића и Митра Пешикана, познати и у светској лингвистици, уз то Црногорци, нису ни помињани. Граматика и школски правопис још нијесу урађени.
Министар просвете и науке у Влади Црне Горе проф. др Сретен Шкулетић и предсједник Експертске комисије за припрему „приједлога“ Правописа, Граматике и Речника црногорског језика, проф. др Миленко Перовић промовисали су "Правопис црногорског језика с правописним рјечником".
„Уставом Црне Горе дефинисано је да је црногорски језик дефинисан као службени језик што од државе Црне Горе захтијева стварање предуслова за његову стандардизацију“, рекао је Шкулетић наглашавајући да је због тако сложеног питања и Влада формирала Савјет на изради правописа, граматике и црногорског речника.
|
Сам назив "црногорски језик", мада је правопис тог језика озваничен, примјетно је и то упадљиво, ријетко се употребљава. Чак и политичари на власти, осим појединаца, ријетко га користе. Умјесто тога, обично се говори "наш језик".
|
Он је рекао да је то тело имало историјски задатак „да држави Црној Гори донесе први стандардизовани црногорски језик“ али да у томе до краја нису успели, па је због тога формиран трочлани експертски тим који је понудио решење Правописа црногорског језика с правописним речником и „ја сам донио решење којим се овај документ проглашава као важећи“.
Мозак пројекта експертске комисије, проф. др Миленко Перовић новинарима је рекао „да није добро судити нечему што се добро не познаје, јер је познато да је много заинтересованих аматера којих је препуна Црна Гора па смо стога за све и свима припремили одговарајуће информације чиме ће се један део зле крви око стандардизације црногорског језика смањити“.
Након подужег, више политичког него лингвистичког слова, професор Перовић је рекао да се захваљује Богу што постоји црногорска држава, што има Црногораца и што постоји црногорски језик.
„Црногорски језик је један логични систем. Мој посао је био да верификујем логику система који се зове црногорски језик на којем ја пишем 30 година, и у својих 13 објављених књига ретроактивно не морам променити ниједно слово“, рекао је Перовић. „Тим језиком сам писао у Србији, Хрватској и Босни и свуда су ме добро разумели. Нормални и разумни српски лингвисти немају ништа против црногорског језика.“
Подсетимо да је проблем црногорског језика већ годину дана имао разне вратоломије у оквиру самих протагониста након што је Савет за стандардизацију црногорског језика формирала црногорска влада 24. јануара 2008. године. Савјет је на сједници којом је председавала др Гордана Ђуровић одлучио да ће до почетка нове школске године, односно до септембра 2008. године донети и усвојити правопис, граматику и речник црногорског језика, али је онда дошло до жестоких неспоразума у оквиру Савета по питању стандардизације Црногорског језика, па је министар Шкулетић, уз сагласност Владе, донео долуку на основу које"Правопис црногорског језика и Рјечник црногорског језика доноси Министарство просвјете и науке, на предлог експертске комисије коју именује министар просвјете и науке".
Савет за стандардизацију црногорског језика при оснивању састојао се од 13 чланова, а његов предсједник је Бранко Бањевић, књижевник и предсједник Матице црногорске. Чланови Савјета су: проф. др Рајка Глушица са Филозофског факултета у Никшићу, Милорад Стојовић, књижевни критичар, Мирко Ковач, књижевник и академик, Младен Ломпар, књижевник и академик, Рајко Церовић, књижевни критичар, Чедо Вуковић, књижевник и академик, Зувдија Хоџић, књижевник и академик, проф. др Миленко Перовић са Филозофског факултета у Новом Саду, проф. др Зорица Радуловић са Филозофског факултета у Никшићу, доц. др Татјана Бечановић са Филозофског факултета у Никшићу, доц. др Игор Лакић, декан Института за стране језике у Подгорици и др Аднан Чиргић, сарадник Филозофског факултета у Никшићу, који је у међувремену стекао титулу првог доктора црногорског језика, одбранивши докторску дисертацију на тему "Говор подгоричких муслимана" на Филозофском факултету - Свеучилишту Јосипа Јурја Штросмајера у Хрватској.
Језици којима се по попису из 2003. године говори у Црној Гори су: српски 401.382 грађана, црногорски 144.838, албански 49.456, бошњачки 29.380, хрватски 3076, ромски 2857 грађана.
Реаговања
Црногорски језик – хибрид режимских салона
Просрпске опозиционе партије позвале су грађане да игноришу нови црногорски језик са 32 слова, оцењујући да је реч о „лакрдији са поправљањем језика“, јер „српски језик у Црној Гори представља лингвистичку, културну и историјску константу и њега је немогуће избрисати из употребе“.
У јавности су се појавили и они који траже укидање Катедре за српски језик на Филозофском факултету у Никшићу.
„Грађани треба да наставе да пишу као до сада, као и да сачувају одговорност према себи, својим прецима и потомцима“, саопштила је Нова српска демократија. „У телу које је формирало Министарство просвете, а које се бави поправком језика, није било стручњака за језик“.
Ова партија сматра да ни министрови „експерти“ не праве разликовање, које је одавно познато, између свакодневне, књижевне и стандардне употребе језика.
Стандардизација црногорског језика допринеће даљој архаизацији језика у Црној Гори, поручили су из Социјалистичке народне партије.
У саопштењу те странке наводи се да усвајање правописа „такозваног црногорског језика представља још један у низу парадокса изашао из режимских салона као хибридно решење које никог не обавезује“.
СНП, како се наводи, са чуђењем констатује да у експертској групи није био ниједан лингвиста из Црне Горе и да је председник социолог.
„То је најбоља потврда лингвистичке немоћи у којој су се нашли аутори овог пројекта, јер су овим ставом признали да не могу на новим основама стандардизовати језик на овом подручју, и да је ијекавска варијанта српског језика доминантна у Црној Гори“, сматрају у СНП-у. „Парадоксално је за Црну Гору да је експертска група формирана од људи са стране и да је председник комисије навео да хрватски професор Јосип Силић познаје црногорски језик боље него било који Црногорац“.
|
Српски национални савјет из Црне Горе честитaо је свим Црногорцима који то доживљавају као остварење њиховог идентитетског права доношење правописа црногорског језика. Истовремено, у саопштењу издатом тим поводом, упозорио је Црногорце ”да не покушавају у будућности да на било који начин тај језик намећу говорницима српског језика у Црној Гори. Уколико то покушају, схватићемо то онако како је једино могуће: као покушај организованог државног затирања српског језичког и националног идентитета, каже се у сапштењу Српског националног вијећа.
Истовремено, изражавамо чуђење због чега су се на сам дан озваничења правописа црногорског језика црногорски предсједник на Цетињу а премијер у Дубровнику јавности обраћали на српском језику и зашто су користили српске облике типа сјутра, предсједник, појестии слично, а не сада већ нормиране црногорске облике који се у црногорском правопису обиљежавају графемима које не постоје у српском језику. Уколико то раде да не би иритирали 32 одсто грађана Црне Горе српске националне и 64 одсто грађана српске језичке припадности, позивамо их да слободно прозборе црногорским језиком, јер тиме у нашим очима ништа мање неће бити предсједник и премијер свих грађана него што иначе јесу.
Српски национални савјет изражава жаљење што црногорски правописци нијесу нормирали бар још пет-шест црногорских гласова и слова, јер би тиме идентитска динстинкција између Срба и Црногораца била још израженија. Но, и ово је, што се нас Срба тиче, довољно. Надамо се да ће након овога престати оптужбе на наш рачун од стране црногорских културних институција за великосрпски национални и језички империјализам.
Српски национални савјет обећава свим говорницима црногорског језика да ће након овога још снажније инсистирати на идентитетској посебности Црногораца у односу на Србе, и Срба у односу на Црногорце, у свим сферама друштвеног живота и тиме дати свој допринос помирењу и мултиетничком складу у Црној Гори. Истовремено, очекујемо да ће тако поступати и црногорска национална заједница у односу на нас Србе, који смо аутохтоно становништво на тлу заједничке нам државе, каже се у саопшђтењу Српског националног савјета из Црне Горе. |
Белешка о аутору овог прилога
Новица Ђурић, рођен 1956. године у Колашину. Објавио књиге песама:Трагом живота (1973.), Узалудна врата (1980.), Дрво у тами(1986.), Страх од сличности (1986.) друго издање (1987.), Кућни тамничар (1990.), Божја дјеца (1996.) , књигу поезије за децуМилица словарица (1999.) , књигу интервјуа Мој разговор с њима(1990.), књиге прозе Светлост и сенке под Ловћеном (2008.),Десанка Максимовић - Жена која је само вољела (2008.) и књигуМит који се сам уздигао (2008.) је приредио о Вукашину Вуку Вукчевићу. Књига, педесет нових пјесама, Јави ми да сам жив (2009.), је његова дванаеста књига. Заступљен је у неколико антологија. Превођен на италијански, руски, бугарски и македонски језик. Добитник је неколико награда за књижевни и новинарски рад.
Живи у Подгорици. Прилогом о црногорском правопису први пут се јавља у издањима ”Дијаспоре” ”Diaspore”
|
