Када говоримо о вишезначности појединих ријечи или полисемији и хомонимији налазимо се у домену лексикологије. Лексикологија је дио науке о језику који проучава ријечи и њихово значење. Љепоту и могућности нашег језика искористили су многи наши писци и пјесници. „Игра ријечи“ је честа појава у нашим дјелима, од народне књижевноси па све до данас. Пише: Слободанка Вортић Полосемија (гр. ријечи poli-мноштво и simeion-знак) означава многозначност, својство неке ријечи да има више значења. Полисемија настаје тако што се појам који се иначе означава неком другом ријечју по некој сличности доводи у везу с појмом означеним употријебљеном ријечју. Таквих примјера је много у нашем језику, наводимо неке: - ријеч носач означава „човјека који носи“, али исто тако и „греду која носи кровнуконструкцију“. - ријеч глава- основно значење ове ријечи је дио човјековог тијела, а постоји и велики број пренесених значења: „он је глава“-ум, разум, памет, личност која руководи; „спаси главу“ – спаси живот; „прочитај трећу главу“-прочитај дио књиге; „глава ексера“- задебљали дио ексера... - ријеч грми- означава звучање при пражњењу електрицитета у природи, али овај израз користимо и када желимо рећи да је неко врло јако викао. Примјер: Грмио је низ ходник. -ријеч нога- дио човјековог тијела, али и „нога стола“, „нога столице“, “нога кревета“. -ријеч лист- „на грани“, „на нози“, „дневни лист“, „у књизи“. („Граматика српскога језика“ Ж. Станојчић и Љ. Поповић). Навели сам неколико школских примјера, а сигурно ћете се и сами сјетити неких који се често чују у свакодневном животу. Хомонимија (гр. ријечи homo-исти и onoma-име) је истоименост, двије или више ријечи имају исти гласовни састав, а потпуно различито значење (значења нису ни у каквој вези). Рзликујемо: праве хомониме, хомографе и хомоформе. - Прави хомоними су ријечи које се потпуно исто пишу, изговарају (имају исти акценат), из исте су граматичке врсте, а различитог су значења. Примјер: Распустила косе и плаче. Забацише косе на раме и одоше у ливаду. У првом и другом примјеру ријеч коса нема ни слично значење. Лако ћете по остатку реченице сами закључити шта у којој реченици означава. - Хомографи су ријечи које „изгледају“ исто, али су различитог изговора (акцента). Примјер: Бањалука је град пун зеленила. (град- насељено мјесто) Синоћ је тамо пао град и уништио паркове. (град- временска непогода).(Примјери из свакодневног разговора). Када изговорите ове двије реченице, у којима ријеч град има различита значења, осјетићете разлику. - Хомоформи су ријечи које се по облику поклапају само у неким од њихових граматичких облика. Примјер: Већи број такмичара је на старту. Славко, број до три, па крени.(Примјери из говорног језика). Иста ријеч БРОЈ у првом примјеру је именица мушког рода, а у другом примјеру глагол у облику 2. лица једнине императива (заповједног начина). Навешћу још неколико реченица које се могу чуту у свакодневној комуникацији или прочитати у нашим пјесмама, а интересантне су за размишљање о ријечима и њиховом значењу: - „Долетјеше два врана гаврана и падоше на бијелу кулу“. (”Смрт мајке Југовића“ Епско-лирска пјесма) - Станите у ред. - Ред је да се руча. - Све је у реду. - У кући је ред. - Ударила му слава у главу. -„Ударио јунак на јунака.“ - Удари град и уништи усјеве. - Буди моје око. - Најљепше је у мајчином крилу. - Младић удари у гитару, а остали запјеваше. - Волио бих отићи на пусти оток. - Морам ставити облогу на оток. .... (Примјери који се могу чути у свакодневном говору). Слободанка Вортић (1980. Градишка, Српска). Осмогодишњу школу завршила у Ситнешима, гимназију-општи смјер у Српцу. Студије завршила на Филолошком факултету у Бањалуци, одсјек српски језик и књижевност. Први пут на страницама Дијаспоре јавила се у августу 2012. године. -------- © ДИЈАСПОРА / DIASPORA, Godina XV, br. 5-6 (89-90) |