На шведском језику који је утемељио најугледнију књижевну награду у свету широј културној јавности, овим бројем Диаспоре, приближава се развој писмености код Срба и стварање првог српског буквара из XВИ века.Аутор је Маргарета Атиос Шолман.
Реч је о Буквару Инока Саве из 1597. године.
За ову драгоцену књигу први пут се сазнало пре непун век. О буквару за који, дакле, нису знали Сава Мркаљ и Вук Стефановић Караџић у Отаџбини се мало пише и говори. Према Михајлу Блечићу тек 1929. године ова књига је добила своје место у Народној енциклопедији (уредник проф. Ст. Стојановић), док ће јој озбиљнију пажњу посветити 1940. године часопис Учитељ (аутори прилога били су Ђорђе Сп. Радојчић и Милорад Ј. Ванилић).
После Другог светског рата, др Мираш Кићовић је 1952. године објавио рад под насловом Први српски буквар. У библиотеци Капитална дела, Политика је 1992. године објавила, као прву књигу, репринт издање Буквар Икона Саве. И то је све.
Због тога је рад слависте Маргарете Атос Шолман тим значајнији. Њен рад обилује богатством историјских чињеница које прате објективни коментари о српском националном бићу, његовој изградњи, развоју и очувању и писмености код Срба.
Прича о српском буквару на страницама Диаспоре још је један у низу доказа како су шведски слависти врсни познаваоци историје српске књижевности и савремене књижевности уопште. Подсећамо да је шведски језик био четврти језик у низу страних језика на којем се појавио Горски вијенац. Било је то у оквиру обележавања стогодишњице рођења владике Раде. Недавно се појавило и репринт издање Горског вијенца на шведском. И још једно подсјећање за које постоји доказ на страницама овог часописа. Од десет најзначајнијих дела објављених на српском језику у двадесетом веку чак њих шест може се данас прочитати на шведском језику.
Дијаспора/Диаспора, година ИВ, 2001., број 22
Двојезични шведско-српски часопс за културу
Читаоцима који знају шведски језик: Рад Маргарете Атиос Шолман о српској култури и Првом српском буквару на шведском језику
