Људовање Зене и Драгана
*Добротворство фамилије Лабан траје годинама и доноси радост многима* Како је Драган постао одличан ученик деде Добрашина;”Труди се исто, па радио за динар или за дукат!”*И рођенданким поклонима до крова над главом*Српско културно удружење као једна фамилија у граду*Понекад очи више кажу него речи*Венчање уз присуство 299 Сиријаца и два Црногорца*
 Драган Лабан |
Дуга, необично дуга, je листа организација и појединаца у Шведској, Србији, Црној Гори те Босни и Херцеговини али и Либану које је помагала и помаже фамилија Лабан из Седертеља. Њихов донаторски прилог већ годинама, ако не и пуну деценију, на годишњем нивоу у шведским крунама, ближи је милиону него његовој половини. У време катастрфалних поплава у Србији 2014., породица Лабан припремала се да прослави рођендан синовима Николи и Илији. Како деца имају безбрижно детињство, бројну родбину чија су мезимчад, њихови тата и мама замолили су их да не доносе поклоне на рођендан, него да се сакупи новац и упути као помоћ у Србију. И било је тако.
Резултат; подигнута је кућа једној фамилији из Обреновца.
Од тада за сваки рођендан Никола и Илија са својом родбином обрадују неког у Отаџбини или отаџбинским земљама коме је потребна помоћ. Тако су малени Лабани, изграђујући себе на почетку живота као добротвор, са својом родбином у мамин и татин ужи и шири завичај упутили више од 30 хиљада евра.
Суфинансирали су Лабани завршне радове на живописању цркве у Стокхолму посвећене првом српском архиепископу Светом Сави. Даровали су, уз то, овом храму нов намештај. Верујући Срби у Шведској тако су достојанствено могли обавити припреме за свештање овог храма чија је изградња почела 1990. године. Његова Светост Патријарх српски Иринеј свештао је овај саборни храм у недељу 5. октобра 2014. године. Исто тако није изостала донација фамилије Лабан за храм Васкрсења Христова у херцеговачком селу Пребиловци и за Саборни храм Свете Тројице уМостару. Ови добротвори финансирали су изградњу конака уз један од најстаријих манастира код Срба Ђурђеви ступови. Упутили су помоћ и храму у Драгановим родним Беранима али и манастиру Покрова Пресвете Богородице у Халанду (Halland) у јужном делу Шведске.
 Илија и Никола, синови Зене и Драгана Лабана у просторијама Српског културног удружења из Седертеља |
Драган је активан у националној организацији Срба у Шведској а посебно у матичном удружењу у Седертељу, граду у којем Лабани живе. Српско културно удружење из Седертеља купило је, наравно уз Драганово значајно учешће,земљиште на којем се налази скромна кућа коју су купиле раније генерације Срба а које су живеле или живе у овом индустиском граду. Личним примером, уз значајну донацију, те 2015. године, подстакао је Драган и друге чланове тако да је Српско културно удружење исте те године, уз власништво над кућом, постало власником и корисником 850 квадратних метара земњишта у градскох четврти Рона. По томе су постали прва национална организација Срба у Шведској која је власник својих просторија али и плаца на којем се налазе те просторије. Тај простор је већ уређен и припремљен је пројекат за подизање Српске куће од тврдог грађевинског материјала.
– Поносам сам на наше Удружење јер окупља велик број фамилија у граду. Имамо изванредне активности на плану сарадње са комуном а посебно кроз рад са најмлађима. Млади се друже и тако одржавају активан контакт са српском културом, традицијом, обичајима и језиком, вежбају у три групе и припремају се за наступе- да на позорницу донесу српске народне игре. Сва лепота њиховог рада видљива је за време наступа, као прошле године за Дан комуне, када је најстарија фолклорна група наступила на главном градском тргу- заједно са шведским музичким звездама, победницима чувеног ”Идол” ТВ-такмичења. Светосавска академија коју традиционално обележавамо на Савиндан са нашим свештенством и крсна слава удружења Ђурђевдан, две су наше манифестације којима посвећујемо посебну пажњу због нас и наших најмлађих чланова али и због представљања наше културе пред нашим домаћинима Швеђанима, каже овај Србин из Црне Горе, који је од малена по свету тражио своје парче неба да би се скрасио испод њега. Пронашао га је овде у Шведској.
 Фолклорна секција Српског културног удружења приликом наступа на главном градском тргу у Седертењу
|
Рођен је у црногорском градићу Беране 1973. у породици са још двоје деце. Одрастао је уз деду Добрашина Станковића, партизанског комесара који је трговао дрвима и који га је научио да чита и пише са 6,5 година али је научио и много штошта другог добра, што је неопходно у животу. Са радошћу Драган, по доброти и племенитости, спомиње деду Добрашина. Старији Драганов брат Дејан и сестра Виолета, рођени су 1967, односно 1969. Када су се отац Бранислав и мајка Даринка са децом преселили из Црне Горе у Србију 1987., Драган је наставио школовање у Крушевцу и Крагујевцу. У трећој години студија на Економском факултету, због недостатка средстава, одлучује се да напусти студије и да се сналази како зна и уме.
– Распад земље и ратна збивања су ме натерала да лутам по свету тражећи своје ново мирно уточиште – прича Лабан. Чуо сам да се у Грчкој траже берачи поморанџи и кренуо сам на Крит 1996. године. Имао сам само 300 марака у џепу, које сам брзо потрошио. Стигао сам у село Фоделе, у ком је рођен сликар Ел Греко и данима тражио посао. Грци су ми увек одговарали са ”не”, али ја нисам знао тада да то значи „да имамо посла за тебе”. Живео сам у шупи. Да не бих крао храну, јео сам опале и труле поморанџе са пута и замље. Смршао сам 25 килограма за 3 месеца. Када сам добио прву надницу од 20 марака умислио сам да је то довољно за нормалан живот. За те паре могао сам да купим десет јаја, хлеб и телефонску картицу да јавим мајци Даринки да сам добро, јер „живим у грчком рају” – сећа се тих тешких дана Драган Лабан.
Прича нам да су му жуљевите руке биле крваве од мотике којом је окопавао грчке воћњаке. Открива нам да је данима јео само три јајета дневно. Гладовао је све док се није после шест месеци, када је научио грчки толико да се може споразумевати, запослио у једном ресторану.
 Фамилија Лабан на годишњем одмору у Херцеговини |
– Био сам 1998. године конобар у Ираклиону и у Херсонису. Добро сам радио, добро зарађивао и купио сам акције ресторана, па постао његов сувласник, наставља своју животну причу Драган Лабан додајући да је, на његовом животном путу следећа дестинација била Ротердам у Холандији. Вредно је учио холандски, руски, енглески и усавршавао грчки језик.
–У Грчкој сам упознао предивну девојку Зену. Мислио сам да је Гркиња. Није разумела шта јој говорим на грчком. То су они тренуци кад очи више кажу него речи. Онда смо наставили разговарати на енглеском. Њени су пореклом из Бејрута а одрасла је у Шведској. Православка је као и ја. Препуна је топлине и дивних осећања – прича Драган и каже како му је познанство са Зеном из Либана потпуно променило живот.
Први пут је био срећан човек.
– Заљубио сам се у ту дивну младу жену, учитељицу у стокхолмској основној школи. Јако је привржена породици, вредна и скромна. Њен отац и браћа нису јој дали да се пресели код мене у Грчку, па сам ја кренуо 2001. године за Зеном у Шведску. Почео сам да градим нови живот из почетка, али ми је овог пута, захваљујући љубави са Зеном, било много лакше, не скрива своја осећања Драган Лабан.
Успео је својим радом и понашањем да докаже Сиријцима да је вредан да буде њихов зет. У новембру 2001. године венчали су се Зена и Драган у Седертељеу пред 299 Сиријаца и два Црногорца. (”Један је био мој венчани кум Станко Џаковић из Пљеваља, а други ја, младожења лично”). Док није научио шведски говорио је енглески. Запослио се на пословима рециклаже и радио по читав дан, онако како га је деда Добрашин учио и научио: ”Труди се исто, па радио за динар или за дукат!”
После две године добио је понуду да ради рециклажу отпада за светску фирму Sita Sverige AB.
– Створио сам пословну мрежу за третман отпада тако што сам у зградама и насељима поставио контејнере, које сам обилазио камионима и празнио. Радио сам у почетку сам. У септембру 2005. ангажовала ме друга фирма „Envak”, тражила је да водим њене сервисе за усисавање смећа по Стокхолму, Малмеу и Копенхагену. Одговорио сам да нисам технички оспособљен за такав посао, а људи из „Енвака” су ми одговорили: „Пратимо ми вас господине. Знамо да ћете брзо научити да успешно обављате и наш део посла”.
– Испало је да су Швеђани више веровали у мене него ја сам – кажеДраган.
Радећи данас у својој фирми Хena Entreprenad ABу којој је запослено 17 радника који остварују годишњи приход преко 17 милиона SEK ради исти посао за друге две фирме. Лабан је почео од 2006. да запошљава раднике, а и да зарађује толико да је 2008. подигао породичну кућу у Содертељеу. Његов породични дом је за Зену и децу српска кућа, изграђена по пројекту из Новог Сада. У међувремену дом породице Лабан постао је стециште редовног окупљања српских, сиријских и шведских пријатеља.
– Мени је жена рекла да могу да србујем само увече, кад окупам синове Николу и Илију и кад добијем слободно да идем у град – шали се Драган Лабан.
Сваки слободни тренутак Драган Лабан посвећује породици, пријатељима, нашој српској националној организацији у Шведској а посено Српском културном удружењу из Седертеља.
Припремио: Ацо Драгићевић
-----------
У припреми текста кориштена је књига Mарка Лопушине ”Братство Свети Јован”, o удружењu из Шведске које такође подржава Драган Лабан. ”Активан однос према младима који негује Братство Свети Јован определили су ме да подржавам и ову нову православну асоцијацију, да бих кроз њу и ја дао допринос да млади људи, жељни знања, лакше нађу своје место у шведском друштву”, забележио је изјаву Драгана Лабана аутор Лопушина наглашавајући да је Лабан један од успешнијих наших пословних људи у краљевини Шведској.
