Дијаспора у посети Предрагу Пеђи Ристићу, најистакнутијем архитекти православних храмова
Предраг Ристић je конструисaо дрвени музички инструмент необичног обликa под нaзивом дрндафон, који му је омогућио експериментaлно истрaживaње aкустике, што је касније плодоносно примењивaо у пројектовaњу православних храмова.
Предраг Пеђа Ристић испред једног од храмова које је пројектовао.
Пеђа Ристић наш еминентни архитекта, градитељ сакралних објеката цркава, храмова, капела, парохијских домова, пигрова али и индивидуалних објеката, приватних кућа, кроз пријатан разговор открио нам је како је дошао на идеју оригиналне теорије акустике коју је примењивао при изградњи цркава.
Пише: Милaнкa & Доријaн Шетинa
Корени овог доајена међу београдским архитектама, леже у генерацијски образованој грађанској породици са Сењака. Пеђа је трећи наследник архитектонске лозе по мајчиној линији, а данас ове боје у њиховој породици поносно брани син Сава, такође инжењер архитектуре.
У младости се бавио пливањем, био је првак државе у прсном пливању. Рођени лидер. Потпуно се предавао даноноћном раду, па се дешавало да по два дана није стизао да обедује. Али храна истраживачког духа, као својеврстан ветар у леђа, неминовно је довела до грандиозних дела.
Милaнкa Шетинa, са Предрaгом Ристићем
“Ништа у школи нисам научио ако то већ раније нисам знао” – каже Пеђа Ристић. Вешти зналац овом реченицом осликава Јунгов хипотетички конструкт да је вековима таложено искуство наших предака меморисано у колективном несвесном, неотуђивом, интегралном делу свих људских бића, а које обухвата све аквизиције људског постојања. Пеђа Ристић је особа коју красе такмичарски и ведар дух. Ексцентричност, присутна од најмањих ногу, огледала се и кроз живљење у кућици на дрвету на Ади Циганлији, коју је осмислио и лично направио. У јеку комунистичког режима определио се за пројектовање цркава. Одбарана дипломког рада 1956. године на факултету је изазвала скандал јер је јавности представио пројекат цркве, без крста као њеног главног обележја- као пројекат концертне сале. Надимак Исус, који му је ”прихевтан” у младости због изузетне мршавости и ексцентричности, налази своје контакте и са животним опредељењем у будућности.
Аутор прилога Доријaн Шетинa са Предрaгом Ристићем
Још један куриозитет се истиче код овог несвакидашњег уметника, конструисао је дрвени музички инструмент необичног облика под називом дрндафон, који му је омогућио експериментално истраживање акустике, што је плодоносно примењивао у пројектовању цркава. Кроз дипломски рад Пеђа је изнео оригиналну теорију акустике засновану на математичкој теорији скупова па су све његове цркве из тог разлога врло акустичне. Пример једне такве је Црква на Убу.
Дрндафон
Пре него што објаснимо Пеђину теорију акустике, подсетимо се неких основа ове гране физике.
Основе акустике
Акустика се бави проучавањем звука. Проучава настанак и простирање звука у разним срединама, његове особине и пријем. Постоје разне гране акустике а ми ћемо се у овом тексту бавити Архитектонском акустиком која истражује питања простирања и пригушивања звука у затвореним просторима, као што су концертне хале, цркве, дворане итд. Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медијума која се кроз њега најчешће простире као талас и коју (углавном) човек чује.
Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквенцијском опсегу од 16 Хз (16 осцилација у секунди) до 16 кХз (16000 осцилација у секунди) ако оне имају довољaн интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: инфразвук испод 16 Хз и ултразвук изнад 16 кХз. Простирање звука можемо пластично приказати примером када се камен баци у воду. Камен је окидач а вода медијум путем кога се енергија коју је проузроковао камен преноси.
Људи чују јер бубна опна у уху региструје промене притиска ваздуха и буквално трепери као жица на неком инструменту. Бубна опна се код човека понаша као конвертор који промене ваздушног притиска претвара у струјне импулсе који се путем мреже нерава преносе до центра мозга задуженог за слух. Заправо, ми чујемо мозгом док је ухо са свим својим деловима само једна врста микрофона или “механичког пријемника.” Јачина звука зависи од амплитуде осцилација. Висину звука одређује фреквенција осцилација. Боја је одређена садржајем компоненти то јест аликвотних тонова. Аликвотни тонови, такође названи и хармоници су појава углавном слухом непрепознатљивих тонова који се формирају над главним изведеним тоном. Њихов број и јачина одређују боју тона над којим се формирају при чему је број доминантан фактор. Фреквенције аликвотних тонова се према основном тону односе као 1:2:3:4:5:6:… до одређене граничне фреквенције.
Просто речено, звучни свет без хармоника би изгледао као када би на телевизору укинули боју и добили црно – белу слику. Уз помоћ хармоника можемо разликовати звук клавира од звука виолине иако оба инструмента свирају исти тон.
Ристићева теорија акустике
Кратко речено, она се састоји у аналогији скупова са пресликавањем звучних таласа. Ако имамо једну металну шипку, ударањем у њу ћемо добити прост тон. Ако је пресавијемо на два дела добићемо звучну виљушку а ако је савијемо на три дела добићемо тријангл или пун тон. Аналогно, то можемо објаснити скуповима. Ако за једно ''x'' у једном скупу одговара једно ''y'' у другом скупу, то је једнозначно пресликавање. То је породица полинома или породица правих. Ако за једно ''x'' у једном скупу одговара два или више ''y'' у другом скупу то је породица кривих. Ако имамо један скуп А са елементима ''x'' и други скуп Б са елементима ''y'', онда елементу из скупа А може одговарати један елемент, два елемента, више елемената или ниједан елемент из скупа Б. Ако му не одговара ниједан елемент, то се зове празан скуп. Свака повезаност елемента ''x'' из скупа А са елементом ''y'' из скупа Б се зове оператор. Дакле, ако ово повежемо са предходним примером са металном шипком, можемо рећи да права метална шипка има улогу једног оператора, пресавијена на два дела има улогу два оператора и пресавијена на три дела има улогу три оператора.
Звучна виљушка
Кључ акустичности неке просторије лежи управо у пресликавању звучних таласа. Да би се пресликавање што боље обавило, у зидове се уграђују ћупови који имају улогу резонатора и на тај начин помажу пресликавање то јест појачавају звук. Ову технику је Пеђа користио при изградњи неких цркава и због тога су оне веома ''акустичне''. Поред уградње ћупова у зидове, акустичност се побољшава и избором облика просторије. Најсавршенији облик је капљица воде у лету. Полазећи од овог облика при конструкцији можемо у многоме побољшати акустичност просторије. Имамо пример цркве у селу Коломенскоје близу Москве која је веома акустична али нема ехо иако је висока 40 метара. Слушаоц у њој не може да одреди одакле долази глас појца што је право ремек дело акустичности у архитектури. Звук може да се шири на два начина: домино ефекат (једнозначно пресликавање) или компактно (двозначно пресликавање).
Триангл
Акустику делимо на изворе и на резонаторе. И једни и други могу бити полиноми или криве. Са једним елементом се добија прост звук. Са три елемента се добија пун звук. Ово најлакше можемо видети на примеру жичаних инструмената. На пример гусле, које имају само једну жицу, би представљале пример једнозначног пресликавања. Гитара, која има шест жица, би представљала пример двозначног или вишезначног пресликавања. Такође, морамо нагласити да висина тона зависи или од дужине (пример инструмент фрула где висину тона одређујемо скраћивањем ваздушног стуба) или од површине (пример инструмент окарина где смањујући површину мењамо висину тона). Како акустике без извора и резонатора нема, у нашем случају би жица била извор, а тело инструмента резонатор. Вибрирање жице се путем ваздуха и физичког контакта преноси на резонаторску кутију или тело инструмента које има улогу појачивача. На примеру грађевинарства, извор звука би могао бити човек а резонатор сама просторија у којој се налази. Представивши акустику скуповима, Предраг Ристић је дао нову ноту градитељству цркава, позоришта и свих оних просторија где је потребна акустичност. На један прост али ефектан начин, уз помоћ скупова и облика долазимо до решења ''добре акустичности''.
Праве - један оператор
Криве - три оператора
Овај мултимедијални уметник је право отелотворење креативности. Добитник је бројних награда и признања, међу којима се истичу награда Британске круне за Црквени дом светог кнез Лазара у Бирмингему, награда Удружења ликовних уметника за животно дело и орден Светог Саве. Прошлогодишњи је добитник признања “Стефан Првовенчани” за изузетан допринос националној култури и науци.
Данас, Пеђа Ристић проводи дане у свом београдском дому посвећен раду на новим архитектонским пројектима и припреми за поновно штампање књиге у којој је разрешио мистерију градње и изгледа кућа праисторијске културе Лепенског вира. Као редак примерак ерудите, коме ни на крају осме деценије живота не мањка ентузијазма и духовитости, господин каже да код њега “на испиту сви студенти добијају десетке јер у том случају нема разлога за корупцију”.
