| Зоран Стефановић, председник "Пројекта Растко - Библиотеке српске културе на Интернету" |
|
***
Шта подразумева "Пројекат Растко", како се дошло на идеју о његовој реализацији и ко га чини?
"Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету" је електронска библиотека и међународни подухват посвећен српској култури и њеним везама са другим културама. Још 1995. у Солуну, на конгресу Балканске културне мреже, предложио сам, у име српских научника и уметника, Интернет као најбољи начин за афирмацију и повезивање балканских култура, а у јесен 1997. поставили смо и прву "Расткову" библиотеку, ону посвећену савременој драми. "Растко" је данас међународни непрофитни издавачки систем у десетак држава и са стотинама сарадника, највећи је и најпосећенији сајт за културу на Балкану, а неки светски универзитети прилагођавају своје програме нашим програмима, нарочито за историју и славистику, или просто уносе наша издања у обавезну литературу. То је већином случај са САД и земљама бившег СССР-а, али вероватно ће их бити још, како ми постајемо озбиљнији. Лепо је видети шта каже америчка Конгресна библиотека, француска Национална библиотека,About.com или британски BBC који нас је недавно прогласио најбитнијим светским сајтом за историју бивше Југославије...
"Растко" је прерастао национални оквир. У њему се, ако смем да приметим, из српског прелази у оквир панславизма, односно панбалканизма... У следећим месецима ту можете слободно додати и пангерманизам, панарабизам, панхиндуизам, панроманизам и сваку битнију културу на планети. Сада смо у фази "концентричних кругова", односно, поред уобичајеног објављивања традиционалних и нових српских материјала, највећи део снаге посвећујемо великим библиотекама о везама са другим културама, па и цивилизацијама. Рецимо све библиотеке са удаљенијим културама, типа "Пројекат Растко - Арабија", биће у ствари везе целокупне словенске цивилизације са том другом цивилизацијом. На трећој страни, пошто служимо и као популаризатори страних култура код српске и стране јавности - током 2002. смо, између осталог, капитално промовисали албанску, лужичкосрпску, бугарску и пољску културу итд - то значи да из међународног сада заиста еволуирамо у један "наднационални" пројекат. Истина, многе колекције на Растку тек треба да се попуне, али за коју годину то ће бити практично непрегледна библиотека.
Како је дошло до сарадње са установама широм Европе и света? Има ту барем 20 земаља где је сарадња развијена. Нисам делио по нацијама, али свеукупно имамо можда и више од 500 активних сарадника из целог света. Многи су ушли уобичајеним каналима унутар српске културе, јер ипак у "Пројекту Растко" сарађују бројни академици, професори, истраживачи и ствараоци. Други начин су директни споразуми. Трећи тренд је све јачи последњих година - страни стручњаци се сами јављају и тако улазе у подухват. Стопа уласка странаца у хуманистичким наукама се толико повећала да очекујем за две-три године да број страних и наших научника буде изједначен, или да "странци" буду чак у предности.
"Растко" стално нараста. Како стижете све да уклопите?
Па сада је већ напорно преко сваке мере, јер је током 2002. "Растко" прерастао у међународни систем који већ сада кошта многе милионе динара годишње а највећим делом добијамо донације преко услуга. Немамо стабилне спонзоре, материјал дајемо бесплатно свима, и увек је више пројеката него што има новца. Још увек зависимо од добре воље и могућности малих фирми које су нас од почетка подржавале, новца који зарадимо на комерцијалним пројектима ван "Растка", волонтерског рада или полуурађеног материјала партнерских фирми. Ако се стабилизујемо током 2003. године, онда ће велики лични терет пасти са педесетак људи - волонтера - из унутрашњег језгра.
Колико учешће и лична иницијатива појединца има улогу у пројектима попут "Растка"? Ко чини језгро "Растка"? Првих пар година, 1997-1999, подухват јесте потпуно зависио од појединаца и њихове визије и жртве. Тадашњи доприноси Михаила Стефановића, Дејана Ајдачића, Душана Бајског, Ненада Петровића, Наташе Деветаковић, Сање Козакевић - да поменем само неке из раног периода - били су кључни да се ствар успостави. Сада је "Растко" већ систем са сопственим параметрима и механизмом. Дакле, децентрализован међународни организам, који не зависи од једног човека. Идеал је нека врста менталног Интернета. Да постане већи од нас и независтан од нас.
Има ли назнака да ће држава помоћи даље ширење и развој "Растка"?
Да, има их неколико. Рецимо, Министарство културе Републике Србије је недавно најавило помоћ за 2003, колико буду могли. Знаћемо ових дана. Они су занимљиви, јер су прва постава у том министарству од 1994. која је и разумела о чему је реч и одлучила да помогне.
"Растко" врло одлучно заступа став да се очува српски језик и ћирилично писмо... Глобализација је истовремено донела два процеса: разбијање политичких нација али и ренесансу народа, етнокултурних група. Културни идентитет је трајнија и важнија категорија него државни идентитет који се мења и нестаје. Када је Мицрософт-Yугославиа најавио да ће пустити српске локализације својих програма на латиници, многе установе су урадиле анализе и закључиле да би последице тога биле трагичне за све српске заједнице у свету, јер је доказано да је одустајање од ћирилице увек водило до брзог распадања и брзе асимилације. Због тога је стотинак установа у децембру 2002. основало заједничко тело - Национално веће за српски језик и писмо - које се бави питањима културне стандардизације. Сви смо потписали и "Повељу о српском језику и писму у XXI веку" која садржи три тачке: 1) Језик српског народа зове се српски, без обзира како га називају нове етнокултурне групе или политички покрети. 2) Стандардно писмо српског народа је ћирилица, чиме се укида привремени друштвени неред настао коришћењем два писма. 3) Српски језик има, као равноправне стандарде, ијекавски и екавски облик.
Планови и пројекти у некој ближој будућности... Током 2003. отворићемо барем четири нове библиотеке: Немачку, Русију, Словенију и библиотеку посвећену Горанцима. Уз то, биће вероватно отворен и још један подухват на подручју бивше Југославије, али такве пројекте никад јавно не најављујемо. Библиотеке руско-српских и немачко-српских културних веза биће огромне, вероватно наши највећи билатерални подухвати, јер је реч о културама које су много утицале на нашу. Дакле, ово ће бити напорна година, а сада паралелно радимо на материјалима и прикупљању фондова.
Када можемо очекивати Растко - Шведска или Растко - Скандинавија?
Програм за Растко - Шведска је највећим делом формиран још прошле године, али то средиште неће бити отворено ове године, из буџетских и организационих разлога. То неће бити гигантска библиотека попут немачке или руске, али ће исцрпно показати да веза између два простора има више него што се обично мисли. Наравно, очекујемо да ће српска заједница у Шведској бити стуб овог средишта, и због тога нам је радост да им наш први глас стиже управо преко "Дијаспоре" чију културну мисију и ми на Балкану пратимо и коју осећамо као сестрински пројекат.
|
