 Хелен Ларшон, снимио Владимир Миладиновић
- Поред Србије (Београда), колико знамо, Шведска има аташеа за културу у још само седам других земаља. Шведска је снажно присутна на Балкану, па и Србији. Значајним финансијским средствима Шведска је подржала обнову балканских земаља, укључив и Србију. Може ли се Ваш долазак у нашу земљу посматрати као знак приметнијег присуства шведске културе на Балкану, али и култура балканских земаља у Шведској?
- Неколико је разлога због којих је шведска Влада одлучила да у Србији постави аташеа за културу. Један од њих је тај што између Шведске и Србије већ постоји добро развијена културна сарадња. У Шведској постоји велика дијаспора из бивше Југославије. Међутим, главни разлог је тај што се Србија приближава Европској унији. Верујем да ћемо са укидањем виза за Србију бити сведоци још развијеније културне сарадње. Као аташе за културу, задужена сам за промовисање шведске културе у Србији. То за мене значи и подржавање развоја културне размене и дугорочних односа Шведске са Србијом и регионом.
- У коликој мери су Срби који живе у Шведској спона између наше две земље?
- Много је Срба из бивше Југославије који живе у дијаспори у Шведској. Они већ дуги низ година представљају живи мост између Србије и Шведске, као што сам ја данас мост између наше две земље.
- У Београду сте само неколико месеци. Осећате ли се још увек као странац?
- Никад се нисам осећала као странац у Србији. Од првог тренутка када сам посетила Београд, 2003. године, осећала сам се као код куће.
- Шта на Вас оставља посебно позитиван утисак, а шта Вас евентуално онеспокојава у Београду?
- Никада ме ништа није узнемиравало у Београду. У њему влада посебна атмосфера због чега се осећам као код куће. Београд је град са богатом културом и многим занимљивим догађајима. Велики број успешних независних културних организација доприноси овој посебној атмосфери и заслужан је за одржавање великог броја занимљивих културних манифестација.
Надвладати демоне прошлости
- Шведски писац српског порекла Звонимир Поповић објавио је роман “Шведски тигар” на матерњем језику. Књига је утемељена на роману “Мокар песак”, који је писац објавио на шведском. Српска верзија је издата у Црној Гори, без икаквих промена језика. Као да границе не постоје... “Нешто се очигледно десило упркос мржњи и ратним разарањима”, каже познати писац и додаје како је поред политичког простора који није издржао етнополитичка искушења у последња два столећа настао је један шири духовни простор који, уз трунку разума и прегршт пламенитих напора, може да надживи демоне једне тужне и јадне прошлости. Како би културни посленици могли да допринесу племенитим напорима о којима говори овај познати шведски писац?
- Верујем да смо сви ми, а не само они који се баве културом, дужни да се потрудимо да надвладамо демоне прошлости. То, нажалост, често значи да морамо да надвладамо нашу историју или да се с њом помиримо. Свако од нас такође другачије сагледава прошлост или о њој приповеда, па је стога важно што настојимо да укажемо на другачије виђење прошлости и омогућимо да се чују многи различити гласови. Истакла бих и да је господин Поповић у једном интервјуу рекао да сматра да је наша такозвана стварност пуна лажи и да су бајке често истинитије од стварности. Ако сам га добро разумела, хтео је да каже да не можемо да говоримо само о једној истинитој причи или само једној правој стварности. Ми смо као људска бића склони да измишљамо приче и користимо историјске чињенице онако како нам то у одређеном тренутку највише одговара.
- Какве утиске се понели са овогодишњег београдског Међународног сајма књига?
- Импресионирао ме је број посетилаца. По томе је београдски Сајам књига један од највећих у Европи. Такође ме је импресионирало интересовање које су показали издавачи, као и чињеница да ће Шведска наредне године бити земља у жижи интересовања као почасни гост.
- Ког шведског писца бисте препоручили издавачима у Србији?
- Последња књиге које сам видела у београдским књижарама су Стиг Ларшонове „Девојчица која се играла ватром“ и „Мушкарци који мрзе жене“ и њих бих најтоплије препоручила. Допада ми се и нова књига господина Поповића »Шведски тигар». Препоручила бих и следеће писце и књиге које још нису преведене: Монику Фагерхолм (”Glitterscenen") и Каролину Рамквист (”Flickvännen”), обе номиноване за награде у Шведској. Тренутно читам "Tito - folkets diktator" Бјорна Кума и криминални роман Рослунда и Хелстрома ("Tre sekunder"). Надам се да ће много више шведских наслова бити објављено наредних година јер ћемо бити земља у жижи интересовања на Београдском Сајму 2010. године.
- Имате ли визију како ће се Шведска припремати и шта ће припремити за тај Сајам?
- Наше учешће на Сајму књига ће бити фокусирано на презентацију шведских наслова који су у скорије време објављени, тј. протеклих четири-пет година, и на књиге за децу. Говорићемо и о неким значајним темама које су од велике важности за Швеђане– једнакост, слобода говора, права деце и значај одрживог друштва.
- Да ли сте имали прилике да упознате неке наше познате и успешне културне посленике и, ако јесте, какав утисак су на Вас оставили?
- Срела сам се са бројим стручњацима из области културе од када сам дошла овде. Амбасада интензифира сарадњу са многим различитим организацијама. Поменула бих, на пример, Музеј историје Југославије, Центар за културу права деце–C31, Београдски културни центар, Архитектонски факултет и Европски центар за културу и дебату – ГРАД. Али, у контакту смо са много више њих.
- На шта би Србија требало да обрати пажњу како би што пре била прихваћена у ЕУ?
- То је велико политичко питање. Једна од значајних области је питање шта чинимо на успостављању одрживог друштва. Проблем очувања животне средине је од суштинског значаја за све нас и за будуће генерације. С тим у вези је Шведска амбасада, у сарадњи са Културним Фронтом и општином Савски венац, организовала семинар на тему одрживог развоја, који је у новембру одржан у ГРАД-у. Два дана, колико је семинар трајао, су први кораци на путу до дугорочније сарадње по овом питању. Укидање виза је важан корак у приближавању Европској унији. Верујем да ћемо наредних година бити сведоци интензивније културне сарадње и студијских путовања студената у иностранство. Идуће године ћемо наставити сарадњу на развоју музеја у Шведској и Србији, уз подршку Шведског института. Надамо се да ћемо успоставити добру размену идеја, знања и метода између наших земаља. Такође подржавамо и пројект СТАД, заједнички часопис шведских и српских архитеката, писаца и уметника. Часопис ће бити представљен током Недеље архитектуре у мају наредне године. Наш главни пројект је, међутим, учешће на београдском Сајму књига, у који ће бити укључене многе шведске и српске организације на различитим нивоима.
Ацо Драгићевић & Саша Важић
|
