Jedna petina Šveđana svojim korenima potiče iz drugih zemalja. Oni koji su došli i ostali ovde učinili su da Švedska postane raznobojnija i zabavnija.
Piše:Sture Šelberj
Za većinu je u novoj zemlji veliki problem jezik. Neki nauče švedski brže od drugih. Jedna od njih je i Dobrila Jovančić. Ovo je njen pokušaj "romana o stvarnosti", selidbi iz Beograda u Karlstad.
„Dugo putovanje kroz život“ naziv je njenog romana. Dobrila je bila udata za Milovana koji je 50-tih godina bio jugoslovenska zvezda u atletici dok mu povrede mišića nisu prekinule karijeru. On postaje trener u „Crvenoj zvezdi“, zatim u Tuzli i na kraju u Karlstadu u klubu „Geta“. Sin Nenad rođen je u Beogradu.
Jedino što je Dobrila znala o Švedskoj pre dolaska u nju bilo je ime glavnog grada, kao i da se jedno od najvećih jezera Evrope nalazi tamo. Pošto je studirala engleski na Univerzitetu u Beogradu, prvi posao u Švedskoj bio je da bude nastavnik engleskog jezika u jednoj od obrazovnih ustanova na obali jezera Venern.
Prvi utisak joj je bio da je došla u zemlju snova, a socijalni dodatak fantastičan pronalazak. Nigde prosjaka na ulicama! Ubrzo, međutim, otkriva da i zemlja iz snova i njeni stanovnici imaju nedostatke. Mogu li zaista Šveđani da budu tako naivni, tako samouvereni?
Dobrilina lepa otadžbina za njih je bila samo jedno loše mesto iza gvozdene zavese! Kasnije je ustanovila da i Jugosloveni mogu isto toliko malo znati o drugim zemljama.
Dok je bila u Karlstadu Dobrila je čeznula za Beogradom. Za vreme odlazaka tamo sa familijom shvatila je da je ona i deo Karlstada.
Sin Nenad je odrastao i sam postao roditelj. Dobrila kao baka pokušavala je da vaspitava unuke na svojim iskustvima o ratu i gladi. Njeni napori nisu bili tako plodonosni. Za mlade je ono što se dešava sada ili u budućnosti važnije od priča šta je bilo nekad.
Švedski jezik pisca Dobrile Jovančić je sasvim prihvatljiv. Ponekad greši u redu reči, ritam jezika tu i tamo nije najbolji, ali ono što ona hoće da kaže iznosi jasno. Ona se sada može smatrati gotovo pravim stanovnikom Vermlanda.
Sture Šelberj (Sture Källberg) je poznati švedski pisac. Pored ostalo gautor je knjige „U Dankinoj kući“ (I Dankos hus) u kojoj opisuj eJugoslaviju osam godina poslij esmrti Tita, njenog predsjednika. Među brojnim knjigama na švedskom jezikuo Jugoslavijiova se izdvaja ozbiljnim i, pri tome, realnim prikazom sistema vlasti u jednoj komunističkoj zemlji.
