Moja biografija, ako je površno sagledate, govori da sam ja klasičan srpski đak koji je uspeo da u teškim vremenima vredno uči, opstane, dokaže se i napreduje na karijernoj lestvici. No, to je naravno daleko od istine. Ja jesam srpski đak i ponosna sam i na svoje poreklo i na sve uspehe ali podvlačim da je moju karijeru gradila moja entuzijastična istraživačka priroda koja me je stalno vodila dalje ka novim granicama saznanja dok razvojni kapaciti obrazovnog i naučnog sistema u Srbiji nisu baš mnogo komplimentirali mojoj želji za znanjem.
- Priznajem da sam klasičan naučni nomad i da putujem svetom gladna novih znanja, kaže dr Zorana Kurbalija -Novičić u prvom kontaktu sa Dijasporom po dolasku u Švedsku. I ovde na prestižnom Upsala univerzitetu, dok kako kaže ”udiše ovaj hvladni severni vazduh” vredno razvija svoje naučne ideje. Rođenjem je Beograđanka, sa Savskog venca. Osnovnu školu i Šestu beogradsku gimnaziju prirodno-matematičkog smera završila je na Zvezdari. Potom je završila osnovne akademske studije smera Primenjena genetika na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je doktorilala iz oblasti Populacione genetike. Na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" bila je zaposlena od 2006. godine. Trenutno je u naučnom zvanju višeg naučnog saradnika (ekvivalent vanredni profesor). Od oktobra meseca ove, 2015. godine zaposlena je na Upsala Univerzitetu kao stipendista Marija Kiri programa u okviru Evropske globalne naučne platforme Horizont 2020. U svakodnevnom radu, izvan labaratorija, ova mlada naučnica okrenuta je popularizaciji nauke prema mladim ljudima. Upravo taj podatak bio je razlog da ovaj časopis Zorani Kurbalija- Novičić ponudi svoje stranice na kojima bi objavljivala svoje viđenje srpske nauke, mladih naučnika iz Otadžbine u svetu nauke kao i naučnih radnika srpskog porekla u rasejanju. Prihvatajući izazov da se javlja kao autor Zorana, koja sebe opisuje kao “istraživač po opredeljenju, biolog koga intrigira kompleksnost prirode, netipičano vatren predavač, promoter nauke u društvu, motivator”, i uz sve to mama rekla nam je: ”Srećna sam što sam dobila priliku da pišem za Dijasporu i uložiću svoj entuzijazam i energiju da pokrenem isti entizijazam kok svojih kolega širom sveta sa ciljem da probamo da pomognemo srpskoj nauci a potom da nauka pomogne Srbiji.
Bila bih srećna da mi se obrate svi koji žele ovo isto.
Moj kontakt je: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Takođe, imala sam sreću da svoje prve istraživačke korake pravim i kvalitetnoj istraživačkoj sredini sa tradicijom gde učim kvaltetne teorijske osnove, ali izvodeći samo one eksperimente koje je u materijanom smislu bilo moguće izvoditi. Nedostatak materijalnih sredstava za izvođenje eksperimenata limitira jednog mladog istraživača, a bogati istraživački proces svodi na osnove. Istina je, moji supervizori u Srbiji trudili su se da mi priušte sve potrebno ali sam nekako uvek bila limitirana mogućnostima i sve ređe uspevala da pratim kolege koji se bave istim poslom u razvijenim zemljama. Prečesto sam se koristila štap-kanap principom.
Čvrsto sam rešila da me nikakva materijalna situacija neće onemogućiti da radim najkvalitetniju moguću nauku. Ideja je najvažnija, i ako je ona dobra - ja je moram sprovesti. Naučila sam, moram da verujem u svoju ideju, pronađem način i realizujem je. Počela sam da pišem manje projekte i dobijala sredstva da ih realizujem. Na početku, naravno, nisam baš imala uspeha ali sam vredno i uporno učila na svojim greškama, trudila se da kopiram uspešne primere i uvek težila da učim od najboljih. Tokom svojih samoukih istraživačkih poduhvata imala sam inicijativu i uspostavila sam brojne kontakte sa vodećim timovima iz moje istraživačke oblasti (Danska, Švajcarska, Švedska, Velika Britanija, Španija). To me je vodilo ka usavršavanju koje sam imala na Arhus univerzitetu u Danskoj i Upsala univerzitetu u Švedskoj. I konačno, dobila sam prtestižni Marija Kiri grant koji sanjaju svi evropski istraživači a veliki broj njih se ne osmeli da palicira jer je izuzetno kompetitivan (500 dobitnika od 7500 prijavljenih projekata). I nakon 5 godina upornog rada i apliciranja, učila sam i svaki put uporno popravnjala svoj skor. I evo -uspelo je!
Zašto mi je Srbija postala tesna? Iz Srbije sam uvek nosila samo sebe i svoju ideju a odlazila u laboratorije u kojima sam koristila skupu opremu i hemikalije koje ni u snovima u svojoj beogradskoj laboratoriji nisam mogla da zamislim. I tako, sa sazrevanjem, čovek se i umori od stalne borbe i sagleda situaciju realnom. Da, radim visoko kvalitetna istraživanja, trošim ogromnu količinu energije na procese koji mi omogućavaju samo da radim svoj posao kako treba, moje kolege u inostranstvu imaju materijalna sredstva za rad a i 6 -7 puta veću platu za isti posao u odnosu na mene. Racionalan čovek stavi prst na čelo i sam sebi postavi pitanje šta želi od sebe i od života i onda se opredeli. To me dovelo ovde, na hladni sever, daleko od doma ali blizu mojim istraživačkim htenjima.
Sada sam ja kao Alisa u zemlji čuda, ali Alisa koja dobro zna odakle je došla i kuda je pošla.
Povezani tekstovi:
