Nauka u Srbiji postoji, i dalje radi ali definitvno ne napreduje već je u stanju hibernacije i čeka u pokušaju da preživi do nekih boljih vremena. Već deset godina aktivno plivam u srpskim naučnim vodama i čini mi se da sam već dosta dobro upoznala sve delove vodotoka.
Procenjujem da nam je vodotok postao tesan, pun prepreka, mi plivamo sve sporije i sa sve manje goriva u motorima. U stvari, najveći problem je što trenutno ne znamo kuda plivamo. Kuda smo se to zaputili i nemamo procenu da li stižemo i kada!?
Radi se po inerciji na repu finasijskih prioriteta Republike Srbije. Trenutno se nauka finasira sa oko 0.34% bruto društvenog proizvoda iz budžeta Republike Srbije. Velika većina istraživača je upravo oslonjena na ova sredstva. Istraživači iz Srbije su relativno malo sredstava uzeli iz međunarodnih fondova.
Nauka u Srbiji se finasira po takozvanim projektnim ciklusima. U ovom trenutku se završava projektni ciklus koji je trajao od 2010. godine a koncem ove godine očekuje se raspisivanje novog državnog konkursa koji će u narednih 4 godine finasirati nauku u Srbiji.
U poslednnjih nekoliko meseci sprovedene su izmene i dopune Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti, ali je rađeno i na izmeni delova teksta Strategije o naučno istraživačkoj delatnosti koja treba da trasira naučna istraživanja u Srbiji i da predvidi koji su to programski pravci u kojima Srbija treba da zadrži fokus.
Zakon o naučno istraživačka delatnost i Strategija… su zapravo dva krovna dokumenta koja treba da budu usvojena do kraja 2015. godine i tada će naučno stručna javnost znati kakav je plan za dalje i kuda smo to krenuli. I da, teoretski, ovakav put ovo zvuči realno i dobro trasirano, ali praktično, u vazduhu se oseća strepnja i neizvesnost. Sa punim pravom. Čini se da je sve rađeno po pravilu i redu, ali na brzinu netransparentno i bezidejno.
Naša mala Srbija ima robusnu naučno istraživačku infrastrukturu koja podrazumeva postojanje dva paralelna univerzuma - istraživačkog sektora koji radi i Institutima i visoko školskog sektora koji radi na Fakultetima. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 20.000 naučnika distriburinanih nizom većih, manjih i mikro institucija. Veliki je diverzitet u kvalitetu tih institucija ali i istraživačkih projekata u okviru kojih rade svi istraživači. Tu ima izuzetno kvalitetnih i prospektivnih istraživačkih pravaca, pa jako puno osrednjih ali su brojni i oni koji skoro da i ne produkuju adekvatne rezultate ali se po inerciji voze u tom velikom naučno-istraživakom brodu.
Šta je direktna posledica ovog sistema?
Opšta uravnilovka, koja nije pravedna po najkvalitetnije i najvrednije ali odgovara većini u sedini distribucije dok najbolje prolaze oni koji daju najmanje kvalitetne rezultate. Ovo kvalifikuje jako malo novca i za istraživanja i za plate istraživača a istraživači imaju prividne titule i pozicije a zapravo su ništa drugo do socijalna kategorija kojoj ne preostaje ništa drugo nego da se utopi u kvazi sigurnosti i pliva dalje bez cilja. To daje fantastičan izvor za promovisanje negativne selekcije u ovako robusnom i visoko birokratizovanom sistemu.
Kako sistem napraviti pravednim? Kako trasirati naučnu strategiju za naredni period? Kako urediti robusni visoko birokratizovan sistem? Kako nagraditi najbolje i favorizovati kvalitet a suprimirati one druge koji su balast sistema? Kako proceniti koja to nauka treba Srbiji i da li joj treba teorija ili praksa ili i jedno i drugo? Kako povezati nauku i primenjivati njene aplikativne aspekte u razvoju privrede a koja u Srbiji skoro i da ne postoji? Kako obrazovati nove generacije mladih tako da budu funkcionalno pismeni i spremni da svoja znanja direktno primene na tržištu rada? Ovo je, složićete se, enormno dugačka lista pitanja na koja odgovore traži aktuelni minstar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić i njegov tim. Sigurna sam da mu nije lako, ali je još teže to što preko puta sebe nema jaku naučnu zajednicu koja svojom energijom nudi potencijalna rešenja, već ljude koji su prestali da teže boljem i nemaju snage za nove pokušaje.
Srbi su važili za narod koga je umeo da vodi inat i koji je opstajao bez obzira na sve nepovoljne okolnosti koje su ga prečesto kosile, opstali zahvaljujući brilijantnim. Inat i kvalitetan rad pojedinaca nas je promovisao i u sportu i u nauci. Imamo brilijantne klince koji jedva uspeju da odu na matematičku olimpijadu. Opet sve počiva isklljučivo na individualnom entuizijazmu.
Gde je tu strategija?
Moram reći, sa knedlom u grlu, dok sam sedela u avionu sa porodicom i život selila severno od doma - osećala sam tugu što je 10000 metara ispod mene mahalo mrtvo more u kome ja vidim samo nekoliko svetionika.
Nema inata, nema ideje, nema ničega.
Povezani tekstovi:
Glad za kvalitetnim istraživanjem ili Zašto mi je Srbija postala tesna ?
