kad već kroz moje snove s belegom snovidnice
protiče kao reka
na mališevac se namini
utvrdu da podignemo od bele izmaglice
opalog lišća zavičajnog
pesmom dočekanih zora
od smeha razbibrige dokolice i priča sa izvora
da obnovimo to uzvišenje dvorac iz bajke
na kojem u dubokom snu
čukundeda jovan evo stoleće stražari
da dozovemo ga za sofru na večeru
i prodžugorimo uz frulu gusle gajde
o vremenu davnom
da zapiljimo o lepote u njegov sahat stari
odatle pogledom da uznesemo se na tri brda
kao u heladi
stolovak božac vrove
i spustimo niz tri rečice svete
rzavsaku krompirsku i krasinsku
koje sastaju se na jednom mestu u luci našoj
opasuju mališevac i grle kao dete
da oživimo stanište u bespuću
što pridigli su bili moji preci
u varljivom hodu kroz olujno vreme
pa da se oglasimo kliktajem kao orao kao pesmom ševa
kao pesnik što se iz sveta rasklimanog
iz razvaline olupine vraća ognjištu predelu pretku
šumu i huku reke smeštenom u detinjstvo
iz kojeg kao prenut starac peva
a zavodi me beskraj
ona utvrda što čitava u pesmu stane
a progoni me treptaj
kuc kuc neumitno što odbrojava sate dane
Novi Sad, 17.11.2006.
Rajica Dragićević rođen je 5. maja 1956, u Mlanči kod Studenice. Diplomirao je na Elektrotehničkom odseku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Objavio je više knjige pesama. Dobitnik je nagrade ''Pečat varoši sremskokarlovačke'' za 1985, godinu i Međunarodne nagrade za kreativnost u maternjoj melodiji, 2008. Bio je urednik za poeziju u ''Stražilovu'' od 1986 do 1990 god. Pesme su mu zastupljene u antologijama. Član je Društva književnika Vojvodine.
