(1930)
Ti ćeš ostati samac na jezeru na kojem si propovedao ubogim ribarima da je sreća u sirotinji a spas u ljubavi. Nestaće hrišćana na zemlji. Tvoje se ime neće više izgovarati po crkvama niti će te ko za što moliti. Od istoka do zapada pevaće horovi novom sinu nebeskom koji će doneti drugu istinu za druge ljude.
Ali ti ćes ostati i kad hrišćani budu nestali sa zemlje. I kada izraste trnje na putevima svih tvojih mučenika, ti ćeš jedini živeti, plavokosi i ljupki mladiću, jer si prvi ukazivao na puteve srca kao na puteve božje.
Ostaćeš, ali videvši da je evanđelje bilo nedovoljno. Jer nije Bog za ljude u postignutoj istini nego u večitom traženju. Tebe će svi napustiti jer si verovao da si ga našao. Bog je strašan samo u slutnji i neizmeran samo u očekivanju.
I kada te se svi ljudi budu odrekli, i kada te još jednom budi svi ismejali, ostaće još pesnici da ti se dive. I većita Magdalena brisaće i dalje svojim kosama tvoje krvave noge. Jer će ostati u pameti samo ono sto je ostalo u ljudskom srcu.
Ti si svojom istinom samo ograničio nešto što je neograničeno; i govorio što je neizrečivo. Ali si svojim ranama pokazao ono sto je božansko u čoveku. I zato, iako nisi otkrio Boga, ti si ga posvedočio.
Jovan Dučić, En dikt till Kristus, på svenska
