|
Jesam li došao, najzad, do prelepog cilja,
U postojbinu sazvučja reči i tišine?
Znam tajnu neizlečive ljubavi gorobilja
I odgonetku zauvek izgubljene vedrine.
Kamenu i rosi novo ću ime izmišljati,
Darovan nečijeg izdašnog srca darom,
Mogao sam umreti i sve ovo ne znati!
Proglašavam ovaj prizor novim oltarom!
Praštaj Svevišnji i Tvoja milosti,
U gnezdu je iverak svečeve kosti!
Lastavičje gnezdo na fresci Hilandara!
Zvezde i ognjišta susret na sred kuće!
Zapisujem na dlanu ime i život neimara
I prvi jutarnji zrak sto oglasi svanuće.
Dovde sam putovao noćima i stolećima,
Sanjao kule u oblacima i nepojamni cvet
I sada gledam u nebo za ptićima
Dok uzleću pravo u zaumni svet.
Praštaj Svevišnji i Tvoja mudrosti,
U gnezdu je iverak svečeve kosti!
Sto puta sam pred čudima sveta neutešno plako
I tražio pravu reč da kažem, moje krvi
Neizrecivu tajnu. Al' nikad tako, al' nikad tako,
Da me zvučnom bojom, budni san nežno smrvi.
Da li smo bili kakvi smo morali biti?
Zar nam kajanje ostaje ko zalog oproštajni,
Da li smo smeli tu času opojnu popiti,
Što nas je mamila ponorom svojih tajni.
Praštaj Svevišnji i Tvoja milosti.
U gnezdu je iverak svečeve kosti!
Izgubiti carstvo u ratu - to nije ništa!
Nešto je sjaj suze na dečjem licu
I lik prve ljubavi u bistrini izvorišta,
Nešto je videti na fresci Hilandara - lastavicu!
Samo iz neporecive žudnje nastaje ovakvo delo
Ljubavi, sna i jave. Čula su se zvona kako zvone,
U sluh sveta da se oglase. I jarko svetlo obuzelo
Širom, jedini, nesagorivi kutak vasione.
Praštaj Svevišnji i Tvoja mudrosti,
U gnezdu je iverak svečeve kosti!
Lastavičje gnezdo na fresci Hilandara!
Je li to odgonetka dubine dana i noći,
Koja nas peče ko neugasivi grumen žara,
Je li to ruka spasa, brodolomniku, u samoći?
Negde u nigdini, negde u beskraju,
Svaki se otkucaj našeg srca broji
I naše reči u muklini svemira traju,
I razlog za gnezdo lastavičje negde postoji.
Praštaj Svevišnji i Tvoja milosti,
U gnezdu je iverak svečeve kosti!
Prizivam svetlost da svetli usred života,
U sprezi ljubavi i zla, i meni grešnom,
Dok se na vidiku ružama osipa Golgota,
Meni putniku vanvremenom i srećniku neutešnom.
Vidim Boga, zaćuđenog nad zlodelima svoje dece,
Vidim braću oslepljenu, u nepostojeće svetlo slaze
U povorci vidim uboge putnike, careve i svece
Zapućene, pod suncem, na krvave puteve i bogaze.
Praštaj Svevišnji i Tvoja mudrosti,
U gnezdu je iverak svečeve kosti!
Lastavičje gnezdo na fresci Hilandara!
Himne dostojno jest i zlatom pisane slave!
Odavde vidim i najdalji predeo zemnog šara
I bilje svetloljubivo oko Hristove glave.
Hvala ti za ostrvo spasa, za ruj što sviće
U sazvežđu dobre nade, za ognjište i strehu.
Ispisaću nesagorivi letopis za čudesno otkriće
I saznati punu istinu o dobroti i grehu.
Praštaj Svevišnji i Tvoja milosti,
U gnezdu je iverak svečeve kosti!
Hilandar, Beograd, Prag
1994-1996.
|
