Putevi nauke

Iznela sam svoje viđenje stanja nauke u Srbiji, i to je naravno subjektivno mišljenje zasnovano na mom iskustvu i inforamcijama koje sam godinama vredno skladištila. Tako je i viđenje rešenja, samo moje viđenje

Istini treba pogledati u oči da bi adekvatno sagledali rešenja, a ubeđena sam da rešenja imamo. Postavlja se pitanje koja je trenutna uloga nauke u Srbiji i da li nauka može da pogura razvoj privrede i unapredi kvalitet života ljudi?

Elaborirala sam koliko je situacija teška. Prosečni stanovnik Srbije sa naporom se bori da zadrži radno mesto, da svojim niskim mesečnim primanjima podmiri osnovne životne potrebe, plati račune, pribavi ogrev. Iako znamo da ulaganje u nauku može doneti razvoj, teško je očekivati da će ulaganja biti veća obzirom da nauka ne nudi brza i instant rešenja a Srbiji su takva sada potrebna. Takva je situacija. U takvoj situaciji je teško očekivati od države da izdvoji više novca za nauku. No, ovde je ključno kako tu malu svotu novca pametno uložiti u nauku na način da se strateški favorizuju određeni domeni a da se na osnovu pređašnjeg stanja i projekata koji su godinama unazad izvođeni sagleda realni istraživački kapacitet srpske naučne zajednice.

Po mom mišljenju, ključne su sledeće četri tačke:

1. Sagledati realni kapacitet naučno istraživačke zajednice u Srbiji. Proceniti kvalitet dosadašnjih rezultata, definistai oblasti delovanja koje su dale najkvalitetnije rezultate, obezbediti bazu podataka istraživača i proceniti domene njihovog delovanja, prearanžirati naučno istraživačku infrastrukturu i učiniti je manje robusnom a više funkcionalnom, favorizovati kvalitetne istraživače i obezbediti veće ulaganje u ta istraživanja.

2. Aktivirati naučno istraživačku zajednicu u dijaspori. Za sada nemamo tačnu procenu koliko je naučnika u rasejanju ali se predpostavlja da nas ima preko 50.000. Većina je Srbiju napustilo tokom 90-tih godina i sada su vodeći istraživači iz raznih oblasti i rasuti svuda po svetu. Imaju znanje, svoje karijere, utvrđene pozicije, iskustvo u tome kako je u Srbiji ali što je još važnije oni znaju kako se dolazi od ideje do realizacije i znaju kako do fondova. U Srbiji ima znanja i ideja ali nema previše iskustva oko finasiranja iz međunarodnh fondova. Potrebno nam je znanje i ekspertiza naših naučnika u dijaspori i saveti kako da se bolje profilišemo i unapredimo posrnulo stanje nauke u Srbiji. Naravno, da ne treba očekivati da se ti ljudi vrate u Srbiju, to nije realno, ali je realno da ih mobilišemo i zainteresujemo da daju svoju ekspertizu i tako pomognu razvoj nauke i Srbiji. Moja misija je upravo to, da naprvimo platformu Naučna dijaspora Srbije i da je učinimo održivom i efikasnom.

3. Poboljšati kapacitete Srbije u smislu efikasnijeg i uspešnijeg dobijanja fondova za istraživanje i razvoj iz međunarodnih fondova. Sada je najaktuelniji fond HORIZONT 2020 Evropske Komisije koji obezbeđuje 80 mijijardi evra do 2020. godine za naučne i razvojne projekte iz velikog broja oblasti. Tu je ključno da Ministrstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stimiliše sve uspešne projekte i dodatno promoviše njihov rad. Ovo Ministarstvo treba takođe da obezbedi besplatnu obuku naučnicima i obuči ih procesu apliciranja i olakša implementaciju projekata uklaljajući pravno administrativne zapreke izvođenju projekata. Srpska nauka mora da ide u korak sa Evroskom ukoliko misli da opstane. A to znači da nauka nije socijalna kategorija i da je na jaslama budžeta. Srpska nauka mora biti prepoznatljiva u EU okvirima i mora biti konkurentna, ali mora povlačiti i veća materijalna sredsva iz međunarodnih fondova. Tu takođe vidim i jako važnu ulogu naučne dijaspore, da da znanje, pomoć i motivaciju.

4. Fokus staviti na razvojne projekte iz oblasti poljoprivrede, menadžmenta otpada i reciklaže ili bilo koje druge oblasti koja ima dobro uporište u lokalnim potrebama Srbije. U ovom segmentu je potrebna ozbiljna analiza aktuelnog tržišta i analiza potreba.