Dekan Učiteljskog fakulteta iz Beograda dr Aleksandar Jovanović govori za naš časopis o Antologiji srpske književnosti koju je ovaj fakultet objavio na globalnoj mreži http://www.ask.rs/
Od 20. maja 2009. godine na globalnoj mreži (http://www.ask.rs/) nalazi se digitalna Antologija srpske književnosti koja sadrži 110 dela. Pored ostalih, tu su sabrana dela Svetog Save i srednjovekovna žitija srpskih svetaca, dela Petra Petrovića Njegoša, Dositeja Obradovića, Stevana Sremca, Sima Matavulja, Bora Stankovića, Branka Radičevića, Milana Rakića, Jovana Dučića, Vaska Pope, knjige za decu Jovana Jovanovića Zmaja i dela drugih značajnih srpskih pisaca. U antologiji su zastupljene i odabrane srpske narodne pesme i priče, a čitaocima su na raspolaganju i kapitalna dela srpske književnosti iz XVIII i XIX veka, kao i najvažnija dela s početka XX veka, koja nisu pod autorskim pravima. U biblioteci se nalazi i jedan broj književnih dela iz XX veka za čije su objavljivanje dali saglasnost odabrani autori: Svetlana Velmar-Janković, Grozdana Olujić, Dobrica Ćosić, Dobrilo Nenadić, Ljubomir Simović, Ljubivoje Ršumović, Milosav Tešić, Žarko Trebješanin. Sva dela iz ASK se mogu preuzeti prema instrukcijama datim na ulazu u biblioteku.
Izbor dela zastupljenih u ovoj internet ediciji napravio je Učiteljski fakultet u Beogradu, a njihovu digitalizaciju izvršio ”Majkrosoftov centar” za razvoj softvera u Beogradu. Rečju, ovaj izvanredan projekat bio je povod da se Dijaspora obrati dekanu Učiteljskog fakulteta i zamoli ga za razgovor.
Dijaspora: Srbija je sa ASK dobila važan izvor informacija o kapitalnim delima srpske književnosti, kao i mogućnost njihovog besplatnog preuzimanja preko interneta. Recite nam kako je rođena ideja, ko je bio njen nosilac, ko je sve bio uključen u rad na ovom projektu i koliko je trajalo njegovo sprovođenje.
Jovanović: Ideja je zajednički potekla od Majkrosofta i Učiteljskog fakulteta. Neizmerno sam zahvalan čelnim ljudima Majkrosofta u Beogradu, ali i koleginici Katarini Milanović koja je bila uporna i strpljiva. Naravno, bitan doprinos su dali i moji saradnici sa katedre za srpski jezik i književnost: dr Slađana Jaćimović, dr Zorana Opačić i mr Valentina Hamović.
Dijaspora: Jeste li zadovoljni odzivom predstavnika institucija koje se bave pitanjima kulture promociji ASK? Da li je bilo korisnih diskusija i predloga?
Jovanović: Ovo je bio rad izvan zvaničnih institucija kulture. Da budem iskren, nismo im se ni obraćali za pomoć. Zahvalan sam ministru prosvete prof. dr Žarku Obradoviću i rektoru Univerziteta u Beogradu na podršci na promociji ASK. I, pre svega, gospođi Svetlani Velmar-Janković koja je vrlo lepo govorila o ovom projektu.
Dijaspora: Na kakav odjek je kod nas i u svetu naišao projekat digitalizacije značajnih dela srpske književnosti ASK? Kakva je reakcija medija, značajnih institucija i pojedinaca?
Jovanović: Ljudi su oduševljeni. Jedna ovakva nacionalna biblioteka je bila neophodna i nama u Srbiji i, još više, Srbima van Srbije. Reakcija zvaničnih institucija nema još. Dali smo im predlog da se baneri sajta ASK postave na sajtove ministarstava za kulturu i za dijasporu. Nadam se da će pokazati interesovanje da svoje posetioce obaveste o preko sto digitalizovanih klasičnih dela srpske književnosti.
Dijaspora: Pratite li statistički broj posetilaca (i zemlje iz kojih se oni javljaju)? Ako da, kakve su njihove reakcije?
Jovanović: U prvih mesec dana je bilo 125 hiljada poseta sajtu, sa oko 40 hiljada unikatnih posetilaca. Mislim da je to sjajno. Posetioci su iz Srbije, Kanade, Australije, Švajcarske, Sjedinjenih Država, Rusije itd. Veliki pozdrav za sve njih.
Dijaspora: Koje ste probleme morali prevazilaziti u toku sprovođenja ovoga projekta?Jovanović: Bilo je više predanosti poslu nego problema. Jedino smo morali da vodimo računa o autorskim pravima. Zahvalan sam našim savremenim piscima Svetlani Velmar-Janković, Grozdani Olujić, Dobrici Ćosiću, Dobrilu Nenadiću, Ljubomiru Simoviću, Ljubivoju Ršumoviću, Milosavu Tešiću, Žarku Trebješaninu i Branki Lalić, naslednici autorskih prava Ivana V. Lalića, što su dali dozvolu za besplatno postavljanje na sajt njihovih dela, kao i Zadužbini „Miloš Crnjanski“ od koje smo naknadno dobili dozvolu.
Reč plus
Projekat Antologija srpske književnosti (ASK),lep i dragocen poklon srpskoj kulturi,dočekale sui kritičkeprimedbe.
Poklonu se, veli narodna, ne gleda u zube. U slučaju zajedničkog poklona Majkrosofta i Učiteljskog fakulteta iz Beograda - Antologije srpske književnosti na globalnoj mreži - to svakako nije slučaj. Jednom lepom projektu pronađene su i pronalaze se brojni nedostaci. Tipično za nas Srbe! Kad god neko nešto lepo, pametno i korisno napravi, nađu se oni koji izmišljaju kojekakve nedostatke ne bi li bar malo umanjili vrednost obavljenog posla. U kritikama, od kojih neke nisu baš za odbaciti, postavlja se, naime, pitanje da li je Majkrosoftov centar za razvoj softvera u Beogradu bio najbolji izbor za digitalizaciju projekta ASK. Reakcije stručnih lica, a posebno primedbe koje stižu iz Zajednice slobodnog softvera ukazuju na to da je filijala Majkrosofta iz Beograda informatičkom podrškom projektu na ”mala vrata” provukla sopstvene standarde, koji u ovom trenutku nisu široko prihvaćeni. Tako se tvrdi da posetilac koji želi da pregleda neko od digitalizovanih dela navodno mora da ima najnoviju verziju paketa "Microsoft Office" jer su svi dokumenti u "docx" formatu. Dela su, ističe se, mogla biti postavljena na sajt kao obični tekstovi ili u HTML, PDF ili u ranijoj verziji "doc" formata. Dakle, u nekom obliku pristupačnom širem krugu potencijalnih posetilaca i korisnika. Rešenje problema nije daleko, dovoljno je sve te dokumente prebaciti u neki drugi, pristupačniji format i okačiti ih na veb, smatraju u Zajednici slobodnog softvera. I tu sada, naizgled, nastaje problem za ljude koji su osnovali Antologiju srpske književnosti na internetu. Ako oni ne budu radili na tome da dela budu pristupačna u nekom standardnijem obliku, to će sutra neko drugi da uradi. Neko će im oteti ili "ukrasti" projekat, a da se tom nekom ne može ni zameriti a niti ga zakonski goniti. Prosto, neki entuzijasta će to vrlo brzo da iz "docx"prebaci u neki drugi format, koji nije vezan uz najnoviji Majkrosoftov softver. Takođe, neko će dela prebaciti iz ćirilice u latinicu i učini ih dostupnim i u tom obliku. No, bilo kako bilo, šta god da se dogodi i uradi sa bibliotekom ASK, učiniće se usluga delima srpske književnosti. Prema ocenama upućenijih u ovu oblast, nema mesta za sve primedbe koje se šalju na adresu ASK. - Za korištenje dokumenata, odnosno knjiga iz biblioteke ASK ne mora se imati najnovija verzija Ofis paketa - kaže saradnik Dijaspore IT-inženjer Zoran Marinković iz Stokholma. Čitanje se može obaviti i preko starijih verzija Ofisa (od verzije 2000 pa nadalje) uz pomoć besplatnog dodatka koji se automatski instalira na računar a, prema rečima Marinkovića, to može uraditi svaki korisnik računara. Majkrosoft je ponudio besplatne programe za čitanje "docx" dokumenata i za konverziju iz jednog pisma u drugo, ali to već traži i veće znanje iz računarstva i brži internet, čime se sužava krug korisnika kojima će biblioteka biti dostupna, ističu kritičari projekta ASK. Naš saradnik posebno naglašava kako lično nije pristalica Majkrosoftovih rešenja i da u svom poslu koristi isključivo otvoreni kod (Open Source), ali u slučaju biblioteke ASK i tehničkih rešenja koja su, na kraju, doprinos očuvanju srpskog pisma i ćirilice uopšte, Majkrosoftu treba odati jedno veliko priznanje, zaključuje Mariković. Dekan Učiteljskog fakulteta na kritike odgovara kako su i na Učiteljskom fakultetu i u Majkrosoftu hteli da ASK izgleda lepo. Što se tiče tehničkih uslova i programa, trebalo bi da svi razmislimo da li ponešto može da se pojednostavi i unapredi. ASK je sada kao dete koje se odvaja od roditelja, a taj put je uvek rizičan. Lepše rečeno, mi smo ovaj sajt poklonili srpskoj kulturi, a ona će, nadamo se, znati kako treba da postupa sa njim”, zaključuje Aleksandar Jovanović.
Dijaspora: Da li je projekat bio skup za naše, srpske, prilike i kako je finansiran?
Jovanović: Finansiran je od Majkrosofta i Učiteljskog fakulteta. Projekat nije bio skup ni za naše srpske prilike, a kamoli za svetske. Istine radi, treba reći da su stručni honorari nas učesnika u programu bili više nego simbolični, ali mi smo zadovoljni što ovaj sajt postoji. Presrećni.
Dijaspora: U obrazloženju projekta ASK kaže se da je biblioteka „u funkciji promocije književnih i kulturnih dobara u međunarodnim okvirima, kao i podizanja književne, opšte i digitalne pismenosti građana Republike Srbije.” Kako su knjige prezentovane samo na srpskom jeziku i ćirilici, sa mogućnošću pretvaranja u latinični font, postavlja se pitanje njenog doprinosa međunarodnoj promociji naše književnosti. Sve što strani čitalac koji ne zna naš jezik može da dobije kao informaciju o delima je, recimo, u rubrici “azbučnik dela”, njihov naziv na engleskom jeziku. Tako se čini da će “domet” ovog izvanrednog projekta ostati u granicama Srbije, njene dijaspore i onih koji znaju srpski jezik. Zato pitanje: Nameravate li da objavljujete i prevedene knjige?
Jovanović: Cilj ove biblioteke jeste dostupnost sto, sto pedeset velikih dela srpske književnosti na internetu đacima i studentima u Srbiji, našoj dijaspori, slavistima. Mislim da je od nas, bar u ovom trenutku, to dovoljno.
Dijaspora: Cilj projekta je i podizanje književne, opšte i digitalne pismenosti. Veliko je, naime, pitanje, koliko je većina ljudi u zemlji digitalno pismena? Uvereni smo da ne grešimo kad kažemo da književna i opšta pismenost nemaju mnogo veze sa digitalnom obzirom da nisu svi koji su književno i opšte pismeni u mogućnosti da imaju kompjuter, internet i da budu i digitalno pismeni. Uostalom, u Srbiji ispod 20% ukupne populacije ima pristup internetu. Ko i na koji način treba da nastavi posao kojim ste vi izgradili osnovu za podizalje digitalne pismenosti u Srbiji u celini?
Jovanović: Ne delim vaš pesimizam. Većina ciljnih korisnika ove biblioteke ima internet. Ministarstvo prosvete je već započelo akciju da svaka škola dobije bar jedan kompjuter i internet. Studentima većine fakulteta u Srbiji sajt matičnog fakulteta je osnovna komunikacija sa službama fakulteta i nastavnicima. Proces korišćenja interneta je nezaustavljiv. Ali i država mora da učini mnogo. Na primer, da nađe sredstva da, za početak, svakom nastavniku u osnovnoj školi pokloni laptop, svakoj školi po pet bimova, pa posle i profesorima u srednjim školama. Ako u ovoj kupovini sama sebe oslobodi dodatnog poreza, zatim još smanji cenu na veliku kupovinu..., može se desiti da celokupna neophodna suma bude manja od jedne velike krađe...
Dijaspora: Na globalnoj mreži ogroman je broj kapitalnih dela srpske književnosti koje su uradili entuzijasti, pojedici, čak i porodice, kao što je, recimo, porodica Radovanović koja je pre pune decenije objavila Gorski vjenac. Časopis za koji govorite objavio je vredno delo profesora Radomira Baturana o srpskom srednjevekovnom pesništvu, izbor poezije iz tog perioda. Tu je i grandiozni projekat Rastko, da spomenemo samo tri primera. Da li je biblioteka ASK mesto gde bi sve to, što se tiče srpske književnosti na globalnoj mreži, trebalo sakupiti na jednom mestu i ponuditi korisnicima?
Jovanović: Pa, valjalo bi o tome razmisliti. U svakom slučaju, smatram da bi trebalo da postoje različiti projekti različitih dela, i likovnih, i muzičkih... Zamislite projekat 500 dela srpskog slikarstva, sa osnovnim podacima o svakoj slici, o tome kada je nastala, o tehnici crtanja, dimenzijama, likovnom pravcu, opisu njenih predmetnosti, likovnog smisla itd. I sve to u dobroj rezoluciji.
Dijaspora: Nameravate li da dopunjujete fond ove biblioteke koji sada ima 110 dela?Jovanović: Majkrosoft nam je pružio nemerljivu stručnu i tehničku pomoć. Sajt izgleda prekrasno, knjige su lepe, lako se čitaju. Dosta zavisi od njih. Mi smo spremni da sajt i dalje dopunjujemo. Dobili smo dozvolu za Seobe i Liriku Itake Miloša Crnjanskog, za dela Branka Ćopića, a ima još dela iz prošlosti kojima je mesto na sajtu. Voleo bih da dođemo do (bar) sto pedeset digitalizovanih knjiga.
-------------
Publikovano u junu 2009. godine
