To je pitanje koje često postavljaju useljenici srpskog porekla u ovoj zemlji. Jedan od razloga je da, čitajući dela koja su već pročitali, ovog puta na švedskom, produbljuju poznavanje jezika zemlje u kojoj žive. Naravno nije bez značaja ni to da se na ovaj način održava veza sa kulturom kojoj se izvorno pripada. "Dijaspora" se od početka odlučila da piše o knjigama srpskih pisaca na švedskom jeziku. Nastojimo da registrujemo pojavljivanje novih dela naših autora na švedskom, ali isto tako, da tragamo za starim prevodima.
Tako je već u prvom broju časopis podsetio da se na švedskom jeziku nalaze antologijske priče srpskih klasika; Laze Lazarevića, Stefana Mitrova Ljubiše, Janka Veselinovića, Sime Matavulja. List je pisao i o prevodu Gorskog vijenca na švedski jezik i njegovom reprint izdanju. Da podsetimo, švedski jezik je bio medju prva četiri strana jezika na kojem se pojavio Gorski vjenac. Bilo je to u okviru obeležavanja stote godišnjice rođenja vladike Rade.
Nastojeći da budemo u službi popularizacije knjige i da stojimo na usluzi ljubitelju dobre knjige, publikujemo rezultate, slobodno možemo reći, istraživanja o prisustvu knjiga srpskih autora na švedskom jeziku. Godinama smo, naime, prikupljali podatke, čuvali ih i pripremali za publikovanje. Reagovanje čitalaca na reportažu "Plava knjiga kao plavo nebo" koju smo objavili u štampanom delu časopisa ("Dijaspora", broj 31, januar-februar 2003.), samo je ubrzalo ovaj posao. Naše interesovanje za ovu temu pokazalo je, treba to istaći, da su švedski slavisti vrsni poznavaoci srpske književnosti. Potvrda za ovu tvrdnju nalazi se u činjenici da je šest od deset najznačajnijih proznih dela srpskih pisaca koja su publikovana u poslednjih stotinu godina objavljeno na švedskom jeziku: "Derviš i smrt" (Dervischen och döden), "Seobe" (Vandringar), "Hazarski rečnik" (Kazarisk uppslagsbok), "Prokleta avlija" (Helvetets förgård), "Na Drini ćuprija" (Bron över Drina) "Grobnica za Borisa Davidovića" (En grav för Boris Davidovitj).
Štampana "Dijaspora" pisala je šire o deset najznačajnijih dela napisanih na srpskom jeziku, oslanjajući se na anketu "Večernjih novosti" iz Beograda (broj 22, juli-avgust 2001.). I nije samo ovo podatak koji zaslužuje isticanje. U maju 2003. godine bilo je više od 80 dela od šezdeset srpskih autora na švedskom jeziku. Jedan broj dela, posebno Ive Andrića i Danila Kiša ali i dva romana Zvonimira Popovića doživela su više izdanja ali i specijalna izdanja za čitaoce sa ostećenim vidom.
Interesovanje za srpsku književnost u Švedskoj ne prestaje. U maju mesecu iz štampe je izašla Tišmina zbirka poezije a u tom mesecu u štampu je ušla jedna od knjiga Borislava Pekića koji se, u prevodu Đorđa Žarkovića pojavljuje na švedskom jeziku.
U pripremi baze podataka o srpskim piscima na švedskom jeziku koristili smo dva pouzdana izvora; LIBRIS koji opslužuje univerziteske biblioteke u Švedskoj te BURK koji opslužuje narodne i gradske biblioteke u ovoj zemlji. Naravno, koristili smo i dnevnu štampu u Švedskoj kao i stare brojeve "Dijaspore" na čijim stranicama su objavljivane vesti o novim knjigama srpskih autora na švedskom. Tako dobivene podatke časopis je prekontrolisao u razmeni pisama sa slavistima koji danas žive i rade u Švedskoj.
"Dijaspora" je, (na švedskom jeziku), prvi put objavila veći broj radova srpskih autora. Za ovu bazu podataka, međutim, izdvojili smo njih nekoliko; Dangu Radoja Domanovića, Pesmu o Hristu Jovana Dučića, romansiranu biografiju Marka Miljanova sa više primera iz njegove knjige Primjeri čojstva i junaštva, Kamenu uspavankuStevana Raičkovića, Pregled srpske kulture u poslednjih stotinu godina Dragana Lakičevića. U ovom časopisu (broj 22), na švedskom jeziku, čitalac je imao priliku da pročita prilog o pismenosti kod Srba i njihovom prvom bukvaru. Autor je poznati slavista Margareta Attios Sohlman. "Prvi srpski bukvar" vrednovan je na švedskom jeziku što je izuzetno značajno. Ovo tim pre što se i u Otadžbini o ovoj knjizi, za koju se tek saznalo pre nepunih stotinu godina, malo piše i govori. U vreme štampanja Bukvara inoka Save (XVI vek) malo je koja evropska zemlja i kultura raspolagala sličnom knjigom. Za ovu knjigu nisu znali Vuk Stefanović Karadžić a ni Sava Mrkalj. Jedan broj priloga srpskih autora koji su objavljeni u "Dijaspori", a uključeni su u naš katalog, te prilog o Prvom srpskom bukvaru objavljeni su i u net-izdanju časopisa.
U našu bazu podataka, svojevrsni Katalog, uključili smo i dva švedska pisca srpskog porekla, Zvonimira Popovića i Daniela Pavlicu kao i izvanredno autobiogafsko delo Nikole Tesle, Moja otkrića (Mina uppfiningar). Dva Popovićeva romana, Tamni vilajet (Mörkriket) i Bagrem miriše (Akacin viskar) doživela su po dva izdanja. Popovićev roman Tamni vilajet objavljen je kod izdavača PaRo Zemun na srpskom jeziku u prevodu Dragoslave Lazić-Savić (Geteborg). Bagrem miriše izašao je i na danskom (Akacien hvisker) kod izdavača PP u prevodu Jete Frantzen. Knjiga Daniela Pavlice, Prva godina ili slike iz školske učionice (Första året) je ekranizovana i doživela je više izdanja na STV.
Prepuštajući čitaocima net-izdanja Dijaspore ovu svojevrsnu knjigu o knjigama, ujedno se obraćamo čitaocima iz Švedske s molbom da časopisu dostave podatke- ukoliko utvrde da neko od dela nismo registovali. Istvovremeno pozivamo čitaoce da zajedno nastavimo istraživanje ovog puta o švedskim autorima i njihovim delima o srpskoj istoriji, kulturi, tradiciji i običajima kod Srba kao i prevodima dela švedskih autora na srpski jezik.
