Za 2018. i 2019. godinuOlga Tokarčuk i Peter Handke dobitinici su Nobelove nagrade za književnost; nagrada za 2018. godinu dodeljena je književnici iz Poljske dok je priznanje za 2019. godinu dodeljeno književniku iz Austrije Peteru Handkeu uz obrazloženje: „Zbog uticajnog rada koji sa lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i posebnost ljudskog postojanja.“
Zašto dve nagrade?
Piše: Aleksa Dragić
 Poruka okupljenih Srba pred ulazom u Koncertnu dvoranu gde se tradicionalno dodeljuje Nobelova nagrada |
Švedsku Akademiju 2018. godine potresao je skandal zbog seks-afere. Glavni akteri bili su poetesa Katarina Frostenson koja je bila član akademije 25 godina (njena poezija, na srpskom jeziku, nalazi se u knjizi Pet švedskih pesnika u prevodu Mome Dimića, Beograd, 1998.) i njen suprug Žan-Klod Arno. Saradnik Dijaspore Stevan Drašković, lane je pisao na tu temu. Rezultat afere; sedam članova Akademije napustilo je Nobelov komitet. Zbog toga je odlučeno da se u 2019. godini dodele dve nagrade.
Nije prvi put i nije Peter Handke jedini izložen kritici a da njegovi kritizeri nisu pročitali ništa, ama baš ništa, što je izašlo iz njegove radionice, ili što je prešlo u gotovo stotinjak knjiga iz njegovih uvek rukum pisanih beleški. Odluka Nobelovog komiteta da mu dodeli nagradu, ne zbog Handkea i njegovog dela, nego zbog Srba- ustalasala je posebno Balkansko poluostrvo. I podelila. Za i Protiv Handkea. A on, smiren, odmeren i promišljen, bez mnogo reči: Ja sam napisao svoj ep o ljudskosti, a za to nema boljih junaka od Srba. To što su moji junaci stradalnici koje svet uporno ne želi da vidi, za mene nije važno.
Istine radi još pre dve decenije našao se Handke među najozbiljnijim kandidatima za Nobelovu nagradu. Vremenom u Handkeovom delima, sve više se prepoznavala ”posebnost ljudskog postojanja” uzlim vremenima. Kako će sam reći boljih junaka za tako nešto od Srba nije bilo. Jedno od dela nasloviće neobično dugim naslovom i definisati, bez kolebanja, svoj stav: Zimsko putovanje do rijeka Dunava, Save, Drine i Morave" ili Pravda za Srbiju.
Pesma za trajanje
 Članovi udruženja Žene žrtve rata iz Banja Luke u prostorijama Kulturnog udruženja Srba iz Sedertelja koje je bilo njihov domaćin |
U jednom od manjih pozorišta u Stokholmu („Pygméteatern“) 4. novembra održano je Književno veče posvećeno dobitniku Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu Peteru Handkeu. Na večeri nazvanoj Pesma za trajanje glumica Jelena Ivanišević čitala je odlomke iz Handkeovih dela na srpskom i švedskom jeziku, uz muzičku pratnju solistkinje Ljubice Sekulić. Nakon književne večeri prikazan je film režisera Vima Vendersa iz 1987.godine „Nebo nad Berlinom“, za koji je scenario napisao Peter Handke.
Posle objavljivana vesti o nosiocima najprestižnije književne nagrade u svetu, sa Balkanskog poluostrva počele su stizati žestoke kritike protiv austrijskog pisca. Kako je ovaj picac u rastakanju Jugoslavije i docnijem ratu bio jedan od retkih uz Srbe, tako su Srbi u Stokholmu i Švedskoj kao i u srpskim zemljama bili uz poznatog pisca. Žene žrtve rata iz Srpske, njih desetak bile su gosti Srpskog kulturnog udruženja iz Sedertelja. ”Ovde smo da podržimo čoveka koji govori istinu”, izjavila je predsednica udruženja Božica Živković Railić.
Peter Handke je napisao stotinak knjiga, koje uključuju romane, drame, zbirke pesama, filmske scenarije. Jedan je od najznačajnijih pisaca nemačkog govornog područja.
 Štampana Diaspora objavila je nekoliko eseja Petera Handkea a ovde je vest o dodeli Ibzenove nagrade poznatom piscu. |
Uz najznačajniju, Nobelovu nagradu za 2019. godinu Handke je dobitnik brojnih nagrada – Kafkine, Šilerove, Ibzenove, kao i priznanja Tomas Man. Zbog njegovih stavova o ratu u bivšoj Jugoslaviji nagrada Hajnea Hajnirha mu je oduzeta dok je nagradu Geoga Bihnera odbio da primi. Od srpskih priznanja tu je nagrada Milovan Vidaković, zatim Zlatni krst kneza Lazaran koje mu je uručeno na Kosovu u okviru manifestacije Vidovdansko pesničko pričešće te nagrada Fonda Živko i Milica Topalović.
U više navrata boravio je Handke u Srbiji. Omiljeno mesto u kojem je rado odsedao bila je srpska južna pokrajina i mesto Velika Hoča. Tom mestu dodelio je pozamašnu sumu novca od nagrada koje je dobijao. I pored orkestriranih napada na Handkea i njegovo delo izdržao je. Bio je i ostao nepokolebljiv. Poznati srpski pisac koji, kao i Handke, živi u Francuskoj Milovan Danojlić uz čestitke prijatelju, izjavio je ”Bravo Peter,izdržao si a i mi smo s tobom izdržali”.
Handke se, sasvim je izvesno, vraća Srbima i Srbiji; izjavio je da bi rado posetio ponovo na Kosovu Veliku Hoču i Banja Luku. Zažalio je što mu se čini nerealnom njegova želje da se sastane sa po jednom Srpkinjom i Bošnjakinjom iz okoline Srebrenice koje su proživele sve strahote rata.
