Knjiga Zvonimira Popovića ”Švedski tigar”, napisana na srpskom u Švedskoj, utemeljena na građi romana «Mokar pesak» koji je pisac objavio na švedskom, izdata je u Crnoj Gori, bez ikakvih promena jezika a predstavljena je na 44 Beogradskom sajmu knjiga. «Potvrđuje to, kaže poznati pisac za «Dijasporu», da je na prostoru Balkana koji nije izdržao etnopolitička iskušenja, nastao u poslednja dva stoleća jedan širi duhovni prostor koji, uz trunku razuma i pregršt plemenitih napora može da nadživi demone jedne tužne i jadne prošlosti»
U Beogradu, na Beogradskom sajmu knjiga, ima jedan lep običaj koji se upriliči pre njegovog zatvaranja. Počasnom gostu na predstojećem sajmu uručuje se svečana knjiga.
Naredne godine, na 55. međunarodnom Beogradskom sajmu u oktobru biće to Švedska, zemlja koja je iznedrila najprestižniju nagradu u književnosti. Ambasador Švedske u Srbiji Krister Bringeus, na zatvaranju sajma, primajući od svog kolege iz Grčke svečanu knjigu počasnog gosta, istakao je da će se njegova zemlja potruditi da ljubiteljima knjige u Srbiji predstavi ne samo svoje klasike po kojima je slavna u svetu (Strindberg, Lagerlef, Lindgren...) već će akcenat staviti na savremenu književnost. Švedski pisac srpskog porekla Zvonimir Popović u izjavi za Dijasporu, povodom vesti da je Švedska dobila status specijalnog gosta na sajmu u Beogradu koji izrasta u sve značajniju kulturnu regionalnu pa i međunarodnu manifestaciju rekao je:
- Ja lično ni najmanje ne sumnjam da će se Šveđani temeljito pripremiti da na toj velikoj kulturnoj manifestaciji pruže što potpuniju i realniju sliku švedske književne stvarnosti, obuhvatajući i klasike i savremenu švedsku književnost. Kolebam se malo kad je reč o prevođenju švedske literature na srpski, jer se na tom poslu u Srbiji malo sistematski radilo, što je moralo ostaviti trag i na kvalitet prevoda.
Šveđani ljubitelji knjige, a posebno književni kritičari, jako su dobri znalci kretanja u književnosti bilo koje zemlje u svetu. Ilustrovaćemo to sa tri primera iz srpske književnosti. Od deset najznačajnijih dela napisanih na srpskom jeziku i munulom veku (videti pregled dela srpskih pisaca na švedskom jeziku), šest se može pročitati na švedskom jeziku. U nesvakidašnjoj antologiji neobičnog ali izazovnog naslova «1001 knjiga koju morate pročitati pre nego umrete» Joran Heg prikazao je isto toliko knjiga a čitaocu približio i svoje razloge uključivanja baš tih knjiga u antologiju. Prikazan je Pavićev «Hazarski rečnik» koji se, zabeležimo i to, pojavio i kao elektronska knjiga (e-book). Nema sumnje krupan doprinos prepoznatljivosti srpske književnosti na švedskom dali su ovdašnji slavisti i prevodioci. Prva knjiga na švedskom Davida Albaharija, koja se pojavila ovih dana (roman «Mamac»), prihvaćena je od kritičara veoma dobro a ovog pripovedača upoređuju sa Danilom Kišom i njegovom knjigom «Grobnica za Borisa Davidovića» (na švedskom od 1985).
Šta Šveđani čitaju?
Tri knjige koje se, prema vodećem švedskom portalu za prodaju knjiga putem interneta, Adlibris, najviše kupuju jesu «Izgunljeni simbol» (Den förlurade symbolen) autora bestselera «Da Vinčijev kod» Dana Brovna, «Poslednja cigareta”, (Den sista cigarretten) Klasa Estergrena dok je na trećem mjestu knjiga aktuelne dobitnice Nobelove nagrade za književnost Herte Miler «Danas bih najradije srela sebe» (Idag hade jag helst velat träffa mig). Podaci su za mesec oktobar. I dalje je, što se tiče posuđivanja knjiga na čitanje iz ovdašnjih biblioteka, na topl listi Stig Laršon sa svojom trilogijom. Koliko su god njegova dela tražena u Švedskoj isto toliko su tražena u svetu. Računa se da će samo u ovoj godini prihod na ime autorskih prava biti oko 200 miliona kruna. Stig Laršon je, nakon što je završio trilogiju, iznenada umro od srčanog udara. Izvanredan prijem svojih dela kod čitalačke publike nije doživeo. Koliko god izazivaju pažnju čitalačke publike Laršonova dela, ništa manje nije interesanta ni ostavinska rasprava iza ovog pisca. Laršon je živeo u nevenčanom braku bez dece i prema švedskim zakonima pravni naslednici su Laršonov otac i brat. Poslednjih nekoliko dana može se pročitati u dnevnoj štampi da su otac i brat Stiga Laršona nevenčanoj supruzi pokojnog pisca ponudili 20 miliona kruna. Ponuda nije usledila u direktnom kontaktu, nego putem štampe.
-------------
Deset najčitanijih knjiga u Švedskoj
Stig Laršon
Ženomrzci
Män som hatar kvinnor
Stig Laršon
Vazdušast dvorac dignut u vazduh
Luftslottet som sprängdes
Lekberj Kamila
Morska sirena
Sjöjungfrun
Stig Laršon
Devojka koja se igrala vatrom
Flickan som lekte med elden
Osa Laršon
Dok te ne prođe gnev
Till dess din vrede upphör
Mari Jungsted
Tamni anđeo
Den mörka ängeln
Liza Marklund
Sunčano mesto
En plats i solen
Robert Nora
Zakopan u zaborav
Begravt i glömska
Johan Teorin
Noćna mećava
Nattfåk
Mari Jungsted
Dvostruka tišina
Den dubbla tystnaden
--------------
Da li će se neko od ovih ili drugih dela napisanih na švedskom jeziku pojaviti na predstojećem sajmu u Beogradu na srpskom jeziku, ostaje da se vidi. Čini nam se da za srpske i uopšte čitaoce dela nastalih na nekom od jezika iz srpsko-hrvatskog jezičkog korpusa mogu biti iteresatne i ove dve knjige; Roman Fauste Marianović, «Poslednji metak čuvam za komšiju» (izvanredan antiratni roman u kojem se radnja odvija u BiH) i «Tito – narodni diktator»Bjorna Kuma. Roman Fauste Marianović pojavio se ove godine kod izdavača Bonier. Prvo izdanje je prosto razgrabljeno, pojavilo se u međuvremenu i kao džepna ali i zvučna knjiga. Švedski kritičari dali su visoke ocene ovom romanu jednako kao i publicističkom delu Bjorna Kuma o Titu koje se pojavilo kod Historiske medije.
Trunka razuma i pregršt plemenitih napora za negovanje duhovnog prostora
Što se tiče savremene švedske književnosti ona je bila prisutna i na ovogodišnjem sajmu u Beogradu. U izdanju kuće „Gligorije Dijak“ iz Podgorice pojavila se knjiga ”Švedski tigar” Zvonimira Popovića. Na istom sajmu pre poslednjih balkanskih ratova Popović je bio prisutan kao prevodilac dela istaknutih švedskih pisaca Svena Delblanka (Sven Delblanc) i Torgnija Lindgrena (Torgny Lindgren). Zbog toga smo Popovića zamolili da iznese svoje utiske sa ovogodišnjeg sajma.
- Posećujem svake godine beogradski sajam knjiga, ali ove godine je, na toj velikoj međunarodnoj manifestaciji knjige, književnosti i kulture uopšte, prvi put predstavljena knjiga koju sam ja napisao što me raduje. Na promociji „Švedskog tigra“ na štandu izdavača osetio sam da učestvujem u nečem što se danas ne događa često, bar ne u balkanskom podneblju: knjiga napisana u Švedskoj srpskom ekavicom i utemeljena na građi moga romana „Mokar pesak“, napisanog i izdanog na švedskom, izdata je u Crnoj Gori, bez ikakvih promena jezika i predstavljena je, eto, na sajmu knjiga u glavnom gradu Srbije. Kao da ne postoje granice. U promociji povrh toga, ispred švedske države sudelovala je i Helene Larson, jedna od ukupno osam atašea za kulturu koji rade u ambasadama švedske širom sveta.
Nešto se očigledno dogodilo mimo mržnje i ratnih razaranja. Osim političkog prostora koji nije izdržao etnopolitička iskušenja, nastao je, u poslednja dva stoleća, jedan širi duhovni prostor koji, uz trunku razuma i pregršt plemenitih napora može da nadživi demone jedne tužne i jadne prošlosti. Ne sumnjam ni za trenutak u postojanje duhovnih vrednosti i intelektualnih snaga koje su u stanju da taj prostor razviju i oplemene nezavisno od fizičkih granica i materijalnih interesa.
