Da li ste znali da čovekov mozak, od ukupne energije koja mu je potrebna za rad, čak 80% potroši na obradu VIZUELNIH sadržaja?! Verujem da niste.
"U početku biješe riječ"
Iskreno rečeno, to nisam znao do pre neku godinu, dok nisam pročitao rezultate istraživanja grupe neurologa jednog uglednog medicinskog centra iz Amerike. Tada mi je postalo jasno zbog čega današnji svet pati od "hroničnog umora", zbog čega je nesklon razmišljanju, zbog čega spava i kada drži oči otvorene: jednostavno, nema energije! Potroši je da bar donekle procesuira "vizuelni cunami" koji ga zapljuskuje iz sekunde u sekundu. Tada mi je postao jasan i razlog zbog kojeg ljudi sve manje čitaju knjige: nemaju snage! Naravno, problem nije u pomanjkanju kvalitetnih pisaca ili sadržaja, problem nije u neinspirativnom okruženju ili muzama koje su otišle na produženi milenijumski odmor- problem je elementarni- nedostatak energije.
Dok gleda TV-program, čovek samo u jednoj sekundi vidi, a njegov mozak obradi i zapamti, 25 različitih slika, što je po jednom minutu 1500, a za jedan prosečan film iznosi čak 135.000 slika!!! Šta god da se nađe u našem vidnom polju - mozak registruje, pamti i troši energiju: dok se vozite kroz šumu reklamnih bilborda, dok šetate ulicom gde se na vas ustremljuju šareni izlozi prodavnica, dok listate novine i časopise... televizijski terorizam sam već pomenuo. Jednostavno, čovek je već toliko iscrpljen da više nema snage da gleda sa razumevanjem, a čitanje je upravo to - gledanje sa razumevanjem.
Razvoj tehnologije, naročito informacione, uslovio je da je većina medija, naročito vizuelnih, usisivač naše pažnje i energije a mi nesvesni i neupitani davaoci iste. Ali, premda je dobri Stvoritelj (inače ljubitelj književnosti a naročito poezije) sve stvorio u ravnoteži, i batinu zvanu "moderna tehnologija" je stvorio sa dva kraja: naime, danas nam je, kao nikada do sada, dato da primenom te iste tehnologije, ponovo sebi omogućimo uživanje i uzdizanje uz i kroz književnu reč a da istovremeno naš namučeni vizuelni aparat ostavimo na miru. Kako? Odgovor je lak: putem zvučnih knjiga, jer se one ne čitaju - već slušaju!
Zvučna knjiga može biti smeštena na kompakt disk, memorijsku jedinicu računara, mp3, čak i u mobilni telefon. Zvučnu knjigu je za budućeg čitaoca pročitao i snimio takozvani narator - što bi se na lepom srpskom reklo, pripovedač. Možete li se setiti kako ste, kao deca, uživali dok su vam roditelji, bake ili deke čitali bajke i pesme. Tada je vaša mašta, oslobođena vizuelnog zamaranja, mogla slobodno putovati do najfantastičnijih predela zemlje Nedođije pa čak i do Zemlje večnog leta. Sada, uz zvučne knjige, imate mogućnost da to doživite ponovo, da se bar u tim trenucima osetite slobodnim i "nalik deci".
Zamislite samo koliko knjiga, realno, ne možete pročitati ali biste ih, realno, mogli odslušati! Umesto da slušamo često besmislene dosetke lokalnog radio- voditelja u automobilu ili kod kuće, možemo, primera radi, slušati Pekićeve Njegovane kako traže Zlatno runo. Umesto preglasnog ogovaranja dve tinejdžerke u kupeu, možemo, sa slušalicama na ušima, čuti "izgubljene glasove" Stivensonovih ostrva...
Složićete se, verujem, to su zaista dobre alternative!
Zvučna knjiga je jeftin i ekološki proizvod. Zbog nje neće poginuti niti jedno jedino drvo, čak ni najmanja grančica. A, ukoliko se zvučna knjiga skine sa interneta, čak će i mali akrilonitrilčići (od njih se prave kompakt diskovi) ostati pošteđeni, i eto radosti i života za sve!
Zvučnom knjigom, ne treba zaboraviti, iznova je stvorema mogućnost koja nam je svima data: da, na kraju krajeva, ponovo stignemo do Početka, gde nas, kako je već rečeno, čeka Zvuk, to jest Reč.
Dijaspora, broj 58, septembar 2007. godine
