 Плантаже винове лозе у Ћемовском пољу у Црној Гори, само мали дио највећег винограда у Европи у једном комплексу У Ћемовском пољу које се с једне стране наслања на Зетску а с друге стране на Скадарску долину бреговите Црне Горе, мање је познато, налази се највећи виноград у Европи у једном комплексу. По својој велични од 2 250 хектара други је у свијету са реалним изгледима да избије на прво мјесто. Пише: Ацо Драгићевић У васколикој Црној Гори, земљи на камену, која се угњездила на најбрдовитијем дијелу Балканског полуострва мајка природа није се ни мало двоумила. Даривала јој је планине небу под облаке на чијим су се подножјима, уз саму обалу Јадранског мора, укотвили не баш многољудни градови и села. Просули се градови и села уз Бококоторски заљев као бисери на врату лијепе дјевојке. На другој страни масивних планинских вијенаца- котлине. Изнад котлина, у орловским висинама градови и села, Престолно Цетиње је на 670 метара надморске висине. Ту ће се, на излазу из Цетиња, сусрести давних седамдесетих година минулог вијека двојица Швеђана – путописац Уно Миган Ериксон и аутомобилски ас који је учествовао на брдско-планинском ауто-релију. Писац ће записати како му је земљак усхићено рекао, ”да никад прије није био тако близу Господа Бога, као ту на Цетињу” у Црној Гори која је по површини скоро двоструко мања од шведске области Даларна. - Премда се налази у малој Црној Гори виноград у Ћемовском пољу површине преко 2 250 хектара са 10 милиона чокота је највећи виноград у једном комплексу у Европи. Виноград је на другом мјесту у свијету по својој величини, сазнајемо од Др Драгутина Мијатовића, ванредног професора Пољопривредног факултета из Бања Луке. Са Плантажа у Црној Гори на европско и свјетско тржиште стиже 17 милиона флаша годишње квалитетног вина које је добило више од пет стотина признања са сајмова вина диљем свијета. Вино из винограда у Ћемовском пољу гдје аутохтона сорта вранац учествује са 60 одсто пије се у земљама Европске Уније али и Русије, Кине и Америке, боље рећи у преко 25 земаља свијета, додаје Др Мијатовић аутор више научних и популарних књига о вину и винарству. Почетком октобра 2009 вино Вранац ушло је и у шведски ланац специјализованих продавница гдје је добило, као и сва друга пића, свој број према којем се лакше долзи до овог вина које је већ одавно постало препознатљива робна марка Црне Горе. Ово моћно вино увијек топлог и осунчаног југа настаје од аутотохне сорте винове лозе вранац која се гаји у низинским дијеловима Црне Горе око Скадарског језера. Поштујући традицију стару вијековима, винову лозу вранац Плантаже 13. јул почеле су узгајати од свог оснивања, далеке 1963 године. Вино које даје аутохтона сорта вранац је тамне рубин црвене боје. По мирису и укусу подсјећа на шумско воће и зреле вишње и оставља накнадни укус пуноће и топлине. То је ватрено и јако вино, пријатне опорости која му даје могућност одлежавања и сазријевања. Лабораторијске анализе показале су да су овом црногорском вину у блиском сродству слична вина из Италије и Калифорније. Како је и када је винова лоза којој је постојбина околина Скадарског језера прешла у комшилук преко мора па чак и преко седам мора и гора до далеке и плодне Калифорније, остаје да се нагађа. Можда у вријеме владара Црнојевића или можда у доба када су морима пловили бокељски морнари или можда за сеоба у Америку којих је било. Или су то били, можда, монаси манастира Острог. Једно је сасвим извјесно, од памтивјека па све до овог времена, када су се покретали људи са овог оскудног парчета земље, у завичајном пртљагу собом су носили оно што их је подсјећало на постојбину. А кад су се враћали, уз новац којим су подизали задужбине у родном крају као печалбар Симо Милошевић, доносили су ријетке и корисне биљке из бијелог свијета. Да ли је тако, можда, стигла винова лоза звана Вранац?  Кроз Ћемовско поље и виноград протиче ријека Цијевна Овдје на сјеверу Европе, пажљивији путник пронаћи ће доказе за тврдњу о селидби племенитих биљака. У припрати православне цркве у Стокхолму посвећене српском светитељу Светом Сави, у чијем се звонику налази капела Светог Васелија Острошког, слава му и милост, разгранала се винова лоза за коју је „калем“ узет са лозе која столује под Острогом на камену станцу. Разрастају се и доносе плодове, уз лозу, и по једно стабло смокве и маслине. И сад на почетку новог миленија за печалбарима, из њиховог завичаја, ето, стигло је и вино звано Вранац, које се прије овог последњег рата продавало у великим количинама управо овдје у Шведској захваљујући свом квалитету. Ослањајући се на традицију Плантаже 13. јули из Подгорице настојале су и у томе подобро успјеле да производњу винских сорта грожђа комплетирају, користећи дарове медитеранског поднебља- богатство сунца, и са другим сортама и винског и столног грожђа. На чак 25 хектара производи се сопствени садни материјал како за винограде тако и за друге воћне врсте - посебно брескве. На некадашњој пустари Ћемовског поља кроз које протиче ријека Цијевна ушорили су се непрегледни редови винограда. Богатство вода у овом медитеранском поднебљу опредјелило је предузимљиве виноградаре да подигну и прави правцати рибњак гдје узгајају рибу за тржиште. Често се спомене и потврђује народна да ”риба најбоље плива у вину”. Захваљујући вину званом Вранац и Плантажама 13. јули из Подгорице изрека о риби и вину која овдје вјероватно и није рођена, мада познавајући дух Црногораца, није ни то искључено- снажо живи на овим просторима. - Koмпанија Плантаже 13 јул, сваке године обнавља постојеће и подиже нове винограде- у просјеку 100 хектара. Наравно, имамо амбиције и настојимо да задржимо водећу позицију у Европи и свијету, када је ријеч о величини винограда. Исто тако рјешени смо да унаприједимо све сегменте нашег пословања- каже нам Весна Мараш, виши научни сарадник и директор развоја комбината Плантаже 13 јул.
Овај текст у преводу Andersa Gustafsona објављујемо и на шведском језику |
